Naša književnost

ХРОНИКА

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД О ПОЕЗИЈИ ДУШАНА КОСТИЋА

Поезија има у нашој књижевности најјаче традиције. Иза ње долази проза и то више у приповетци него у роману. Поезија је и у народноослободилачком покрету заузела прво место у књижевном стварању. Она је дала неколико снажних поема епских размера, испуњених духом и садржином народноослободилачке борбе. У њој су се прекалили они песници који су већ били маркантне личности у предратној борби против фашизма. У њој су сазревали џц они песници који су уочи рата улазили у литературу младалачком сарадњом у напредним часописима.

Међу овим последњим запажен је песник Душан Костић. Збирка његових песама коју је издала „Просвета“ долази да нам претстави његову песничку личност, да нам је прикаже у развитку. Она је прешла фазе почетништва, дошла у онај период када се почиње самостално стварати, када се показују карактеристике индивидуалности. Због тога је

дужност наше критике да је помогне у њеном развитку, а помоћи ће јој

ако објективно укаже на тене позитивне џи на њене негативне стране.

Песничка индивидуалност Душана Костића још није изражена, још није развијена, па због тога не може се рећи ни да је изразита. Још у њој нема довољно самосталности и својствености. Она је у пуном тражењу "себе, Не толико у садржајности колико у форми, Она се још увек у форми ослања на стварање других песника. Она носи у себи лирске снаге, лирске обећајности, но још не уме да то што је поетски у њој изразитије искаже. Оно лирско што песме Костићеве донесу, то је често лирска екстаза, то де лирски излив осећања која: надиру без реда, врло често стихијски. То се опажа нарочито када су осећања јака, када треба, рецимо, да изразе мржњу или гнев. Тада су она код Костића у афекту, сирово еруптивна. Стихови који таква осећања изражавају сирови су и у речи и у слици. Утисак је тада као и код оног говорника коме емоција одузима говор усред жестоке и снажне мисли и речи.

Костић је лирик, топао, осећајан лирик када с осећања стишана, када су расположења дискретна, када доноси штимунг, тон пејсажа или унутрашње одјеке доживљених призора стварности. Његова је лирика снажнија, непосреднија, топлија у тим одјецима, него ли у реагирању на догађаје. По извесним песмама у којима Костић излива мржњу на издају, рекло би се да Костићеву лирику носи песнички темпераменат, да целу песничком срцу ломача на којој спаљује све гадости доживљених призора покоља, варварских злочина. Бо тај темпераменат није развијен, не дејствује

. •

МЕ 5