Naša književnost

4 а и · Књижевност

мирао баш друг Тито. За тај патриотизам, који нема ништа заједничког са националистичким фразама ранијих реакционарних власто-

· држаца и експлоататора сопственог народа, каснијих националних

издајника, а који је дубоко сродан са поносним патриотизмом слободних совјетских трудбеника, типично је управо што љубав према родној земљи, љубав према ФНРЈ повезује са борбом за! сретну будућност радног народа.

Радни елан којим наше народне масе изграђују слободну домовину јесте исто тако конкретна форма нашег новог, истинског патриотизма као што је пожртвовање у рату било конкретна његова форма у наодноослободилачкој борби. Нема сумње да се кроз борбу за остварење Петогодишњег плана обогаћује садр·" жина нашег новог патриотизма и да се у исто време наставља процес дубоких промена у свести наших народних маса који је започео у народноослободилачкој борби.

Патриотизам новог кова, који се заталасао у народноослободилачкој борби, одргзио се после ослобођењану државотворности новог кова. Некада, у старој Југославији, реч државотворност била је омргнута од народних маса. Зато нису биле криве народне масе, које су 1941 године хтеле бранити чак и стару државу када су је капитулантски и издајнички напустили резкционарни властодршци. Реч државотворност била је омранута кривицом бивших експлоататорских и реакционарних владајућих кругова, била је омрзнута због своје потпуно одређене И Е садржине. Као што се, _ наиме, националистичка „идеологија“ владајућих кругова и класа старе Југославије није завршила одбраном и ослобођењем земље него њиховом срамном и потпуном издајом, тако се и државотворност, као што су је пропагирали бивши властодршци и њихови назови идеолози, није никако и никада могла поклапати са истин"ским осећајима љубави према земљи који су живели у нашим народима. У старој Југославији држава је са читавим својим апаратом била оруђе експлоататорских класа. Била је то и ништа више. Пракса такве државе била јегу сталној супротности са интерасима народних маса, а као што се 1941 године и у току народноослободилачке борбе јасно показало, такође и са интересима земље, са интересима отаџбине.

Као што је е народноослободилачка борба уклонила толико, на први поглед апсурдних, противречности које су све ипак имале одређен друштвени и класни изхор, тако је уклонила и супротност између интереса земље, интереса отаџбине с једне стране и праксе