Naša književnost

Свадба о 455

са оним тоном бледила које му лепо стојало, привуче њену пажњу и она осети да јој је пријатно да га посматра. Он би с времена на време бацио свој поглед према окну, на

шта би се она трзала, жудно хватајући његов поглед. А када отац

рече нешто што изазва гласан Драгићев смех, она виде његове беле здраве зубе и, не опажајући то, и сама се осмехну.

"Отац је позва и она изиђе узбуђена срца. Нато Драгић, који стаде да се искашљује, поцрвене до ушију. Видевши то, она и сама порумене.

— Тркни час до Милоша, — рече отац са осмехом на лицу. ·_ Нека ти да једно кременче што ми обећао.

У јарку крај пута, подаље од куће, седео је дечак, познат чи-

тавом селу по својој великој чупавој глави, по своме несташлуку -

и дебелом рапавом гласу којим је говорио као матор. Чим га угледа, Бранка разумеде да он то њу очекује. И заиста, дечко јој одмах приђе. = Откад те чекам, бре! — рече он љутито. — Са сам хтео да одем! Узми ову цедуљу, Радоња ти послао.

На цедуљи је писало: „Другарице, позивам те да се изјасниш зашто си одустала од рада. Кажи да се зна, да задужимо неку другу. Пештено је да кажеш, а ја могу да те сачекам Јуда код "насипа. Радоња“.

Ово је било први пут да јој Радоња напише писмо, и пре свега то је изазвало код ње силно узбуђење. Схватила је одмах да је то његова чежња и његово нестрпљење, да је узнемирен због њеног отсуства.

Сутрадан, када су се састали, он је дочека посматрајући је дуго и без речи. Осетила је да од узбуђења није у стању ни да говори, јер кад проговори, глас му беше немоћан као у болесника.

— А ја чујем да се удајеш, — рече прогутавши последњи слог у речи. — Полазиш за кулачког сина, — додаде осмехнувши се горко. — Ако, ако. И треба. Таман ти тако и личи.

Бранка подиже своје крупне очи пуне туге и нежности, и уместо одговора, презриво се осмехну.

— Хоћеш да кажеш да није»

= Прича се то само.

— А јуче ти и Драгић долазиор Па

Бранка порумене, сепивши се како је јуче извиривала иза завесе. Сада јој дође чудно како је то могло да јој се деси, те се тостиде још више, презирући саму себе.