Naša književnost

Свалбе : 459 у

виде и све друге што су били са опремом, али Радоње не беше ни међу њима, ни међу масом која је ишла озади. Он се врати својој жени и саопшти јој то.

Жена се збуни оваквом вешћу, али се одмах прибра и рече:

= Море, да није он с њом

Муж је погледа са изненађењем, као да се зачуди како та при "родна и проста мисао није већ њему дошла на ум.

= Па нека је баш! Нека га испрати, нек се задовољи.

— Идем ја код Мице, да видим!

Јеротије пође, па се врати и пошто обуче празнички прелук и узе штап, оде без нарочите журбе. Оно што је предосећао, то се и обистинило: Мица изјави да Бранка не само што није код ње, него да није јутрос ни долазила.

Јеротије похита да јави то својој жени и да се с њом договори, жако ће иступити према кћери, кад се буде вратила, али га на путу трже писак воза, који је улазио у станицу. Он застаде, размишљајући о нечему. „Да и она не пође с њим2!“ — сину му одједном кроз главу и он погледа у правцу одакле је долазило тутњање воза. Уплашен том мишљу, он се збуни, пође опет кући, па се одједном окрену и појури према станици.

За њега више није било сумње у то да ће кћер утећи с Радоњом на пругу, и он је само хитао да стигне пре него што би воз кренуо.

Трчао је колико год је могао. Угледавши воз, који је јсш стајао, он стаде да маше штапом, ма да није још видео своју кћер. Њу није било ни лако угледати у оној маси младића што су са свих прозора вагона провиривали, вичући, галамећи и певајући. Испред воза је стојала она гомила пратилаца из села, и он виде како последњи из групе, подигавши своју торбу, ускочи у вагон. Сада му је било јасно да у том истом вагону мора бити и његова кћи. И заиста, она је гледала кријући се иза угла једног прозора, а крај

ње је стојао Радоња, миран и с осмехом на лицу, држећи у руди некакав замотуљак.

Јеротије викну из свег грла, али у истом часу запишта лексмофива и, испустивши густу пару, крену затракаравши вагонима. Точкови стадоше да клизе лагано и готово бешумно, а затим, лупајући, пођеше брзо, и све брже. Јеротије застаде, убрзано дишући и гледајући у воз.

Између безброј руку, које су махале с прозора вагона, он виде руку Радоњину, и руку своје кћери, које замахаше према њему.