Naša književnost

472 : о - - Књижевност

Том стазом, после дуже паузе, опет је пошао, изнова, београдски драмски ансамбл под руководством редитеља Клајна, коме је рад на „Шуми“ први самостални редитељски подухват. Са можда још већом одговорношћу него приликом рада на „Непријатељима“ — јер је овога пута сва одговорност била само на њему — Клајн се латио тешког и одговорног посла.

Мачин рада над делом и над глумцем Клајн је примио у основи из књига Станиславског и о Станиславском, и, после исцрпне студије, изишао пред глумачки ансамбл са одређеном режиском концепцијом: са темом (предмет обрађен у делу), са основном идејом (која говори о томе шта се у ко– маду казује о томе предмету), са основним сукобом, радњом и противрадњом, са карактеризацијом личности. Такав рад над делом и глумцем руководстве позоришта морало би не само у највећој мери да подожава и потстиче, већ и да се заложи како би се допуњен, евентуално кориговањ, адаптиран нашим приликама и примењен и на домаћа дела, усталио у београдском театру. По завршеној анализи дела и пре него што редитељ изиђе пред глумце. са својом уметничком концепцијом требало би да позоришна управа сазове шире саветовање са учешћем људи и изван „куће“, који би могли допринети својим сугестијама да се, из наше данашње перспективе, писац стављан на. репертоар и његово дело осветле што јасније и што истинитије. =

Каква је била Клајнова концепција» 5

У два предавања о својој интерпретацији „Шуме“, од којих је једне одржано, у току рада, за чланове Удружења позришних уметника, а друго, уочи премијере, за јавнаст, др Клајн је изнео своју концепцију. Он је схватио да је „шума“ део „мрачног царства“ и нагласио да је тема комада садржана у наслову. Излажући основну идеју, Клајн је истакао да је шума „влажна и мрачна“ и да ће гледаоцима цела претстава изгледати далеко мрачнија него све претставе „Шуме“ које су дотле видели, У ту шуму, у којој живе звери и њихове жртве — „добротворка“ Гурмишска, препредени ћифта Восмибратов, бестидни паразит-гимназијалац Буланов, гажено псето Улита, несрећна девојка Аксјуша, млади сељак Петар, који за себе вели да је робијаш — дакле, у ту и такву шуму долазе „слободни људи“, како себе и свога друга назива путујући глумац Срећковић. Но, по Клајновом схватању, ни они, носиоци протеста у комаду, не могу бити весељаци, јер је за њих и изван те шуме — шума. На крају свога предавања, пред премијеру, редитељ је рекао: „Нама је у нашем приказу било стало до тога да, пре свега, озбиљну ноту протеста и револта јасно изразимо, јер сматрамо да је у томе актуелност овог комада. Ако -се упитамо: Како је Островски, н како је нарочито овај његов комад могао постати и остати тако популаран, одговарамо: Зато. што је у „Шуми“ верно, истинито и мајсторски приказано оно што је савременик Островског Доброљубов, у својој чувеној студији о Островском,

_назвао „мрачним царством“, зато што и данас у неким крајевима света јоше постоји поредак „шуме“, постоје звери бездушније од лавова и леопарда, грабљивије од грабљивих гаврана...“ а |

Мако сведен на оно најосновније, овај резиме показује не само озбиљност с којом је редитељ приступио анализи текста, него и разрађеност и јединство читаве концепције, чије би се многе поставке, разуме се, дале и критиковати. Међутим, потребно је подвући једну основну ствар. Редитељ. је изишао пред ансамбл, а затим и пред публику са одређеном и ја-