Naša književnost

104 Књижевност

-ме мало намрштили на први део изјаве нашег јунака, њен последњи део је одушевио сваког државотворног грађанина. Џону Бредли је одато признање, па зато, ваљда, није споменуто његово име када га је неколико дана доцније полиција затекла, у друштву неколицине одличних џентлмена, за зеленим столом једне илегалне коцкарнице; па чак и тако немилосрдна али правична Лига за заштиту морала правила се невешта када је сазнала да је наш јунак мртав пијан, у друштву не једне већ чак две бродвејске играчице, ништа мање од њега пијане, провео ноћ у истој соби, и то једног по неморалу озлоглашеног -хотела. Часна Лига је, наравно, издејствовала да обе развратнице буду најстрожије кажњене, а нашем јунаку је околишно достављено да у будуће бира безбеднија места за своје тако природне младићске разоноде...

· Да не дужимо више — и из овог казаног недвосмислено произилази да је наш јунак своју младост провео колико весело толико и плодоносно.

Када је Џону Бредли било тридесетдве године оженио се са седамнаестогодишњом Иреном-Лауром-Беатрис Лојд, ћерком уваженог Франклина Лојда, познатог фабриканта кожа са којим је фирма Бредли већ годинама стајала у најсрдачнијим пословним односима. Јасно је да се неодрани волови не трпају у конзерве, а још је јасније да је бесмислено поклањати одране коже. Фирми Бредли коже нису биле потребне и фирма Лојд је зато и била фирма што је куповала и продавала коже. Пословне везе, ничим помућене, створиле су и срдачне пријатељске везе. Баш зато се не сме ни помислити да су говеђе коже довеле до брака нашег јунака и младе Ирене Лојд. Напротив, њихово венчање је било последица брзе али снажне љубави, толико силне да је она по често понављаном признању самог нашег јунака, и годинама после венчања сачувала своју четврту брзину. Очигледно је, дакле, да одране говеђе коже немају никаквог удела у брачној срећи нашега јунака, и он ју је са задовољством осећао на својој рођеној кожи.

Будући срећни супрузи узајамно су се заљубили на једном добротворном кермесу. На тој племенитој приредби су младе даме, све из отменог њујоршког друштва, продавале за по педесет долара сваки свој пољубац у корист слободних али беспослених америчких грађана, или ради помоћи пострадалима од земљотреса у Мексику, или да би мање бедно живели несрећни али поносни руски емигран-

.

И РЦ у УУ та МИН бит а 4