Naša književnost

иу

МР А а ла

Поводом седамдесетогодишњице Отона Жупанчића 87

жине тако се карактер Жупанчићевих метафора, симбола и алегорија не може одвојити од у суштини прогресивно-романтичне усмерености читавог његовог рада.

П

Жупанчићева поезија одазива се свему што задире у судбину словеначког и свих југословенских народа.

Он се као песник појављује у време када је словеначки народ у својој огромној већини клонуо у духовну зависност од клерикализма, док је паланачка интелигенција пливала у потоцима шупљих либералних фраза; у време када се свест словеначког пролетаријата тек издвајала из опште психологије упропашћаваног и упропашћеног словеначког ситног произвођача, сељака и занатлије.

У оно време Жупанчић у резултатима распада словеначког села који је донео собом капитализам није разликовао два елемента који су из основе различити: пролетаријат са његовим историским посланством у друштву и онај блатни нанос капиталистичког распадања који називамо лумпенпролетаријатом. Гледајући шаролики свет који је становао у љубљанској цукрарни,') „раднике, занатлије, фабричанке“, „изгладнеле студенте и пропале људе“, Жупанчић је нагађао о њиховом и своме циљу: „Ови су људи нанос, избачен из провинције и из града овамо, у овај последњи појас око Љубљане, и када човек прати њихов живот он не зна јесу ли почетак или крај, да ли носе у себи клицу живота или распад. И одатле изишао је велики део наше младе литературе.“

Такво постављање питања 1903 год. објашњава много шта из раније Жупанчићеве поезије.

Борба између старог у чију преживелост песник ни за тренутак не сумња, и новог што се рађа, у Жупанчићевој поезији јавља се као борба омладине, младог поколења, против владајуће клерикалнолибералне реакције у Словенији. Вера у омладину провејава кроз читаво: Жупанчићево дело. Омладина гледа дан који је над горама, наслућује сунце које закрива јато црних гавранова. Омладина је носилац истинског патриотизма, љубави према пониженој и обешчашћеној отаџбини. Ту своју веру у омладину Жупанчић је најснаж-

1) Зграда у којој је раније била творница шећера, а која је после ликвидације творнице претворена у најамну кућерину најбеднијих слојева Љубљане. У њој су од туберкулозе умрли и песници Кете и Мурн-Александров, први стар 23, а други 22 године.