Naša književnost

Песма о великој жетви

а са овна предводника меденица, чујеш, бреца,

чујеш, бреца сред стрњика. Еј, од данас

кроз све дане

до јесени распеване

девојке ће на увојке плести косе, момци смехом

по ноћима

са грана ће трести росе,

до јесени

кад се жени!

Кад се жени.

Да, ал сад је —

месец јули

и година —

четерес седма,

прва жетва првог Плана! Мач којим се из хаоса у токове реже време.

Но, другови,

борци нови,

жетеоци светлих дана, не сметнимо с ума семе! . Ја знам да је

пре три лета

ова жетва

по пољима земље наше засејана. <

Раж се и тад заставама

лепршала са литица, пшенице су пуцкетале надалеко разастрте; од песама препелица свим међама

црвено су булке цвале четрдесет и четврте.