Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
Песма о великој жетви 185
да би песме девојачке расневале зоре сане, смех момачки
младост бујна
ој, та младост плаховита, да би громом разданила задимљене твоје стране ти си, земљо, грудма пунии_. материнским
запајала,
искивала снагом целом дивизије и бригаде заточника друга Тита.
Знам ти поља у те дане (влат сам њихов и ја био), кад је гневни косац њима за сва љета
долазећа
страшну жетву закосио.
Деценије и векови
из даљине што нам греду, у те дане,
земљо моја,
застали су у свом следу...
Сад с осмехом осунчаним у сусрет нам лете дани,
а победе небо боје.
Али мене свака ргдост, поклик сваки опомене
на дан други |
и на страже
без промене што још стоје на међама поља твојих.
~.
Кроз редове жетелаца ја редове друге гледам, у рукама — друге косе;
пи
па вета зе
ЊЕ ан