Naša književnost

42 старим и младим Памуковићима 155

лешљива, као неки члан породице, одана кући до смрти, а Матану се одавно замео траг, и име му се помињало само још у овој братској свађи. з

У том тренутку у собу је добауљала стара Памуковићка : стала да заклиње синове да не растурају куће и да њу овако стару не сахрањују пре времена.

— Њему ти то кажи, показивао је Никола, још увек црвен, на брата, који је седео блед и непомичан.

— И њему и теби кажем. Само гледам како нам се кућа осипа и душмани радују. Само вас гледам како сте устали на свађу као цигани. Али није ово черга, да се преноси и дијели, него крваво имање Памуковића коме ни Турчин ни душманин ни сами наши гријеси нису могли ништа, него сте сад ви наскочили да га растурите. Али млијеко ће га моје проклети ко у ово дирне.

Ту стара удари снажно и мукло својим штапом о под.

— Моја храна ће вас сапријети и сви наши гробови на Царини. Јесте ли чули2 Кад не стичете, ви бар не растурајте. И чувајте се мајчине сузе, јер ће вас гонити до гроба, до у седмо кољено. Јесте ли чули2 =

Никола је побожно стајао слушајући клетву, а Филип је и даље седео и грицкао бркове, блед и са презривим изразом на лицу.

А стара је, заборављајући своју немоћ, витлала црном штаком изнад њих и гневно колутала великим, округлим очима без трепавица, вичући своје клетве неким снажним, мушким гласом.

Најпосле, Никола изведе старицу, као трошну и велику светињу из собе.

Доста се таквих и сличних сцена поновило док је дошло до потпуног и отвореног раскида између браће. Стари пријатељи куће Памуковића морали су да посредују. Фра Грго, сарајевски парох, па Хаџи Иво Ливаић, старинско кумство, па Л-р Кечет, кућни лекар и давнашњи пријатељ. Сви су се њихови савети и предлози разбијали на необјашњивој и несавладљивој мржњи међу браћом и нарочито на тврдоглавству млађег Памуковића. Свима је било јасно да је Филип замрзио не само брата, него кућу Памуковића и ред и начин живота који она намеће. То је знатно слабило његов положај и с временом окретало све укућане и пријатеље против њега, иако је иначе свакоме он лично био милији и пријатнији него Никола. Последња која га је, с болом, напустила и прешла на Николину страну била. је стара Памуковићка. Али другачије се није могло. Никола је бранио кућу и живот онакав какав је, а Филип је