Naša književnost

ну и ШИН ЧИ и

МАЧ И ЛАНЦИ

Сиђе на земљу најдивнији анђео са благословом бога,

да потражи, да сагледа најлепшу лепотицу.

И нађе је. Заволе је.

Земља тад поста лепша но рај,

и баш стога је сваке ноћи силазио он лепој девојци. Корачао би са звезде на звезду, а чим би сишао

до звезде најниже,

усео би на лабуда, па би га овај доносио до девојчета,

које га очекиваше у врту,

с невиним осмејком,

од кога би се пупољци растварали

а увело цвеће

поново пренуло.

Онде су седели и разговарали

док не би пукла зора,

а разговор им је текао о свему што беше дивно и што беше свето. Девојче је оборених очију

слушало блештавог анђела,

а када једном диже свој поглед на њ, у очима јој беше толико дражи,

да анђео клону на колена

и замоли у ње пољубац,

а девојче му га не ускрати.

Какав пољубац то беше!... Када се спојише усне анђела

са девојчинима, читава земља