Naša književnost

ба о:83 н њим евност %

св. 7т-8., год кат БЕОГРАД ЛУЛИ-АВГУСТ 1948

В. Г. БЈЕЛИНСКИ: ;

Стогодишњицу В. Г. Бјелинског, великог руског критичара, филозофа и револуционарног демократа, прослављају сви народи Совјетског Савеза. Али Бјелински је несумњиво један од оних људи, који припадају читавом човечанству. Борба коју је он водио против самодржавља и феудалног поретка претставља допринос општој берби човечанства за ослобођење испод јарма експлоатације и угњетавања. Његова књижевна и публицистичка дела ушла су у ризницу општечовечанске културе, претстављајући нов ступањ у развитку европске филозофије, напосе у развитку естетике. Велики и оригинални мислилац, Бјелински се у својим делима приближио научном, марксистичком погледу на свет. В. И. Лењин назвао је Бјелинског, напоредо са Херценом, Чернишевским и „сјајном плејадом руских револуционара седамдесетих година“, претходником руске социјалдемократије. -8

Бјелински је творац руске књижевне критике. За неких петнаест година своје критичке и књижевне делатности он је извршио огроман рад. Он прати све појаве руске књижевности, пише многобројне чланке и расправе о сваком значајнијем књижевном делу, о сваком значајнијем писцу. Ма да је у руској књижевности било и пре њега неколико значајних појава у области књижевне критике, може се рећи да права књижевна критика настаје тек са појавом В. Г. Бјелинског. Све што је пре њега рађено у овом погледу претставља само припрему за стварање руске књижевне критике. Бјелински је стекао ауторитет највећег руског критичара свога времена, он даје ауторитативан суд о великим руским књижевницима, помаже онима који су тек ступали на поприште књижевности. Бјелински је први растумачио руској публици дела великих руских реалиста прве половине Х)Х века: Крилова, Грибоједова, Пушкина, Љермонтова, Гогоља. Он пружа подршку младим књижевницима који четрдесетих година посињу своју књижевну каријеру: Њекрасову, Тургењеву, Гончарову, Достојевском, Григоровичу. Књижевној критици Бјелински даје

' Предавање одржано 7 јуна 1948 о стогодишњици смрти Бјелинског. пета