Naša književnost
612 Књижевност
Губца до Народноослободилачке борбе, до борбе за изградњу наше земље, уништавајући му постепено сваки смисао, значење и лепоту:
„Буне, Буне... И онда се опет уз гусле и ракију Дуге године у спомињању чекало и сједило И бунило, Бунило...“ („Буне“)
„Не клони, ослободи завезане руке. Нек још једном зацрвене од буне и крви Морем изглодане окамењене луке...“
(„Морнари“)
„Козијом стазом на пећину скачеш
И о чојству говориш
И сакупљаш га у искру испод камена, Да подрујеш
Коријен земље што те биједи привеза, Судбину своју да раскујеш немирну,
У бљеску зора олујних
Уз буну људи и буре ловћенске. ..“
(„О чојству говориш“)
„... Немирни човјече огњеног Балкана!
Зар заборави неугашену буну
И трагове што остадоше од прадједа на сина И корак вјекова
И тугу развалина!
(„Исток“)
„О земљо Шпанијо, ми те волимо! Срце је твоје велико језеро буна...“
(„Ми те волимо“)
,„Јучер, Данас, Одједрила је мисао моје вреле буне...“
(„Разговори с вјетром — 18“) „Да можда не тугујеш ђ Што не можеш са мном велике буне да кујеш!2“
(Разговори с вјетром — 23")
„Нек се твоја пјесма у моју буну слије...“
(„Разговори с вјетром — 27“)
.