Naša književnost

"

Славни пут МХАТ-а 733

Дакле, у време када су на руској сцени владала таква схватања о позоришту, потискујући уметничке традиције реалистичке глуме великих руских глумаца-реалиста — глумца-аматера кнеза Мешчерског, творца руског сценског реализма славног Шчепкина и других — састали су се једног јунског дана у Москви 1897, у једном познатом ресторану, драмски писац Владимир НемировичДанченко и глумац-аматер Константин Сергејевич Алексејев, који је убрзо затим постао славан у целоме свету, као глумац и као редитељ, под уметничким именом — Станиславски.

Приликом тог разговора који је трајао 18 часова — почео је у два часа поподне у ресторану „Словенски базар“, а завршио се сутрадан изјутра око 8 часова у летњиковцу Станиславског — израђен је био у основним линијама план будућег театра.

„Једна међународна конференција — писао је о том сусрету Немирович-Данченко — не проучава питања високе политике с толико прецизности с коликом смо ми тада расправљали о условима за остваривање нашег будућег дела, о проблемима чисте уметности, 0 етици и техници сцене, о практичној организацији позоришта, о репертоару, о нашим међусобним односима.

— Ево, на пример, глумац А — питали смо један другог — сматрате ли ви да он има талента2

— Свакако

— Да ли бисте га узели у трупуг

— Не.

~

— Зашто

— Он се припрема да прави каријеру и свој таленат прилагођава укусу публике, свој карактер директору и себе конвенционалном позоришту. Онај који је затрован тим отровом не може оздравити.

— А шта бисте рекли о глумици Б2

— Добра глумица, али није за нас.

— Зашто»

— Она не воли уметност, она једино воли себе у уметности,

— Али глумица В>

— Ништа се с њом не да урадити, она је непоправими каботен.

— А глумац Г>

— Саветујем вам да се заинтересујете за њега.

— Зашто»

3 Књижевност