Naša književnost

788 Књижевност

живот свашта може! У малој варошици, и још у залеђу њену, пулсирају три посебна живота! Прво насеље: католички манастир — звани, кратко, на свима језицима, клостер — са врло великим ограђеним земљиштем, и са неколико увек закључаних улаза. На једном месту свега, црква, осредње величине, нимало лепа, избија на улицу. Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда због те ведрине и врзмало по њој доста и фратарскога и цивилнога света. Вратар клостерски на једнокрилним вратима имао је ваздан посла. Друго насеље су чинили Јевреји, углавном Јевреји са немачким језиком. Синагога им у кући јеврејске ошитине, а општина, сем суботом после подне, увек затворена тешким и лепим храстовим вратима. Имају приватну јеврејску основну школу, и, расејано по граду, доста предузећа и магаципа, већином без исписаних имена и фирми. Треће насеље су чинили Грци, малобројни „чисти“ Грци, за разлику од аклиматизованих и асимилованих Грка са кућама у средини града. Грци, једни и други, поодавно су већ истиснули Цинцаре; а неке своје сународнике, због конкуренције у трговини, а и из приватних разлога, приморали на исељавање; а све више својих сународника, старих, усамљених, од туђине побеђених, узалуд богатих — испраћали на гробље, у грчку парцелу. Чисти Грци су оне из чаршије с муком трпели, и презирали; они из чаршије су то ињоровали. Сви заједно, колико их је још остало, завлачили су се, више, мање, у чауру од свога језика и писма, свога богатства и своје независности богатих људи, своје традиције и отменосји. Отменост та, у већој или мањој мери, била је стварна, долазила од више културе, од богатства, и нарочито од једне "лепе грчке учтивости према свима људима, која је разоружавала, некада заправо и збуњивала.

Жене и људи показивали су се на улицама већином у оделима тамних боја, добро сашивени, од доброг материјала, али увек једноставним. Можда у кравати, или на једном прсту под рукавицом, дискретан бриљант. Као што су некако страшљиво била учтиви, страшљиво су се и лепо облачили и китили. Много се у куће затварали; друштвено, сем неких изузетака, били до крајности уздржани и неповерљиви. Био је то углавном средњи свет, цивилизован скоројевић: ни феудали у држави, ни домаћи набоби, него луталице-богаташи који стално за нешто стрепе. Жене њихове на улицама увек журе. Стари људи ситно кора-

мене