Naša književnost

Последњи Грци - Е ~ 791

фонд Грци су најзад оставили у српској општини, а Срби су последњега Грка гледали у старости и болести, и заклопили му очи. Тај последњи чисти Грк био је сасвим сам, и врло богат, дакле још једаред сам. Јер новац — страшна авет кад падне ноћ и човек остане само с њим — новац ни душу ни лепу реч нема. Бацили су старом Христодуду парицу у сандук, сујеверног обичаја ради. А милошта, или је добровољна, или је нема.

Питање деце био је један од језивих проблема изумирућих Грка. Бојали су се да рађају оне који ће се после њих претопити; бојали су се да живе са младима који полако изневеравају језик и родну земљу. М између себе су се све мање дружили, због страха од неке заразне асимилационе наклоности. Издалека, породице су се посматрале, и на један скоро манијачки начин сумњичиле: колико је ко изневерио.' Наравно да су осећали, храбрији и говорили: да су сви они изверили завичај. Утолико више су у животу неговали врсту аскетске технике у опирању асимилацији. А кад дође до кривице, волели су да кривицу преносе на друге, у прошлости или у будућности, дакле, у будућности, на своју децу.

Чаршиски Грк Морфидис, отац троје деце, волео је, уосталом добронамерно, да копка по проблему деце пред чистим Грцима. На први поглед Морфидис је чинио утисак Европејца; на други поглед утисак Грка трговца који ради нарочито с Оријентом, при чему се под речју Оријент имало разумети нешто и етнографско и политичко. Према политичким приликама, Морфидис је повлачио границе Оријенту. Трговао је у млађим годинама много и са Одесом, и оданде се и оженио, Рускињом. Интелигентан, интелигентно флуидан, Морфидис је био човек који зна језике — и српски је говорио течно — зна политику, зна могућности и апсурде у политици, трговини и приватном животу, уме флуидно размазати грешку, обрлатити реч. Лукав је био виртуозно, на увек други и други начин. Прилично висок, мало погрбљен, блед, са цвикером на јаком носу. Говори много, али доста лепо, новинарски занимљиво, дрско неодговорно. Каже, и некако утекне. Он се у варошици и у земљи потпуно одомаћио. Дружи се са Јеврејима, са Србима, са Немцима, мирно једе и спава, не мисли ни селити ни изумрети. Кад би га Грци у том смислу интерпелисали, одговарао је: „Нисам постао ни Србин ни Јеврејин, грчки сам поданик на хартији, а заправо сам космополит, а „космополит“ је и грчки појам и грчка реч.