Naša književnost

багрема са цесте чујем куцај земље у куцању била.

=

Звучни вал се шири

и све обухвата

и упија у се као сунђер воду и к с кључ из приче

отвара сва врата

и к'о тајно зрно

тера непогоду.

Сад се, к'о газела, спушта

с Велебита

ил са прамом магле с низија се диже. Сад као да плови на валима жита |

ил. с мирисом траве 5 допире све ближе.

Час је соко:

небу под облаке лети.

Час прелети ниско

као препелица.

Час к'о да се ломе са треском врлети. Час као да сламка шушну

крај мог лица.

Чини ми се: 3 с јутром уз стрмен клисура и кроз кланце идем

и низ воде плаве

к'о некад 3 крај мора под таласом бура

ил' као кроз Горњак са жубором Млаве.

Низ равнице с јутром јурим