Naša književnost

6, ОИ, ЈЕ ЛУ и МЕ а

Звучна повеља ; Е 3 821

музика свитања

кроз те звучне алке;

јача од оргуља,

гласнија од клатна

а с топлином звука са дечје пиштаљке.

ж

Радости,

полети као поклич буне!

Утопи се у вал,

у пожар те зоре,

да из пуног срца силна паљба груне: громки поздрав

земљи

од мора

до горе!

Реч да буде песма. А у песми да је реч о нашем путу. .

Речи и одјеци...

Одвезују зоре своје завежљаје и дарове деле као мајка деци.

Певај,певај, срце!

Са зором се стопи!

Укорак са часом тог пламеног, јутра! Клопоћу машине.

Јече трнокопи.

И у зори клија већ она од сутра.

То кроз складне звуке данашње повеље слушам

звуке земље,

њене сутрашњице

и кроз мреже

4 Књижевност