Naša književnost

ОСВРТИ — |

Т. С. ЕЛИОТ — ДОБИТНИК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ

Штведска академија доделила је ове године Нобелову награду за књи-жевност — трећу награду после рата — песнику, есејисти и драмском "писцу Томас Стернс Елиоту о шездесеттодишњици његовог рођења. Тако је, после немачког књижевника Хермана Хесеа, еремите, пантеисте, по- | клоника индиске мистике и — психоанализе (награда му је додељена два- 3 _песет година након што је уствари престао да пише), после Андре Жида, иморалисте, петеновца и огорченог непријатеља Совјетског Савеза, Нобелова награда дата књижевнику Американцу по рођењу, Енглезу по пореклу и по прирођењу, конзервативцу торијевског типа или „класичару у литератури, ројалисту у политици и англо-католику по религији“, како је Елиот сам за себе волео да говори и пише. Елиотово име помињано је још прошле године приликом Жидовог избора, ове године помињан је уз Елиота и талијански ултракатолик Ђовани Папини. Уколико Академија и њега награди следеће године, она ће, на свој специфичан академски "начин, затворити круг који је већ отпочела да обележава око главних земаља Маршаловог плана и Западног блока.

Томас Стернес Елиот рођен је 1888 године у Ст. Луису у Сједињеним Америчким Државама као американизирани потомак сер Томаса Елиота из ХМ века, књижевника и амбасадора на двору цара Карла М, како то истичу и Елиот и његови биографи. За време Првог светског рата Елиот је дошао у Европу са америчким експедикионим корпусима и снобовским поштовањем за све што носи патину старог, конзервативног и аристократског — осећањем типичним за америчке бизнесмене, па и интелектуалце — аривисте. Као млади књижевник он жели да собом и својим делом постане неке врсти моста који ће, заснован на класичним енглеским традицијама, везивати модерни живот Америке са традиционалном културом Запада.

Елиот није много видео у рату. Као и велики део америчких војника и већина личности из романа Дос Пасоса и Хемингвеја, он се задржао у Лондону и дуже времена бавио у Паризу упознавајући тако само далеку позадину фронтова и њихов одблесак у ноћним локалима и распусним наравима такозваног „бољег друштва“. Но и тај, тек лаки м посредни, додир са ратом, деловао је као тежак „шок“ на песничку душу младог Американца, кога се, иначе, Конрад Аикен, познати амерички књижевник Елиотов вршњак, сећа као робусног младића који је У Кембриџу (САД), где су се обојица неко време бавили у колеџу, радо узимао часове бокса. Као резултат такве душевне смућености, стварних 'песничких предиспозиција Т. С. Елиота и обилате лектире француских

.