Naša književnost

ред ке

верна са зе 3 во аце ЗА" > <> авио ка ај ~ > 23 ка Бе ЗЕН

%

Држићева „Тирена“ | 5 779

допринео стварном побољшању живота на земљи, налазимо већ иу Тирени, у речима Обрада:

Могу се они зват блажени и честити ако буду познат њих добро на свити.

Са тог становишта Држић у Тирени уметнички оваплоБује друштвену стварност Дубровника, цени и одређује политичке снаге и њихове међусобне односе. Он види званични Дубровник, који води, у интересу владајућих, опортунистичку политику између Млетака и Турака, „у гоју покојно гди стоји, и јак бубрег у лоју гди се лиепо тови“, он зна да властела и богати трговци „размирја не имају на свиту с никиме, корабље пливају њих витром свакиме"; но, истовремено, њему је познат и тежак живот пука, неправде које му се чине, тешкоће на које наилази у тражењу своје животне среће. Међу тим двема друштвеним категоријама људи нема заједничког језика. Они из прве изградили су свој стил живота, који одговара њиховим социјалним позицијама, заснованим на богатству и политичкој моћи, и који карактерише тежња ка узвишеним, од свакодневног живота удаљеним циљевима; они из друге, одређени жилавом борбом за свакодневни живот, постављају себи, саобразно својим _ друштвеним позицијама, само практичне овоземаљске циљеве. Међу њима мостова нема. Када пастир Миљенко, кога Држић исмева као глупа влашића, уврти себи у главу да се на властеоски начин заљубио у вилу Тирену, која је сублимни идеал аристократског поимања љубави по светском узору, његова мајка. овако га саветује:

Цич тога, синко мој, г дому се ит справи; а вас си злотвор твој с том вилом остави, која се тобоме очито наруга не ктив те собоме у гори за друга. | Тер од кмецких кћери за другу тву љуби . најлипшу избери ку т' срце већ љуби.

Зар се у том практичном смислу, у том реалном и трезвеном гледању на живот не огледа, на пасторално-алегоричан начин казано, животно искуство народа да су дубровачка властела једно, а сиромашни кмети друго, да ни жар љубави не може