Naša književnost

# . ЕАУ

Иван Цанкар 21

лист.“ А у Беч је писао својој будућој жени да ће у Трсту бити ње-

гов будући дом. Изгледа да је то доцније пропало због незнатних новчаних тешкоћа. Само за прве државне изборе странка је мобилисала Цанкара и то с потпуним успехом за странку, радништво и њега самог. Добио је највише гласова од свих социјал-демократских кандидата и у својој изборној јединици велику већину гласова у Загорју и Излакама. Свакако је тај усамљени пример привлачења Цанкара странкину раду значајан за реформистичку „парламентарну“ политику странке. Цанкарева писма Штефици Лефлеровој, где описује изборну кампању, драгоцен су прилог за осветљавање писца, расположење народа и политике социјалне демократије. Повређени национални понос, велика жудња за радом, оптимизам и оправдана критичка мисао о раду странке налазе се у његовом писму у Беч, три дана после избора:

„То је срамота за нас Словенце! Сви народи Аустрије послаће у Беч неколико социјал-демократа — само ми не! Сада се заиста стидим што сам Словенац! А томе смо и сами донекле криви. Није се смело радити само уочи избора, већ још много раније. Али сада је касно кукати. Што се мене тиче, радићу па макар други и ленствовали. На духовски понедељак идем опет у Загорје. Од свих словеначких срезова овај мора први постати социјалистички, да не мораднемо црвенети кад запевамо: „Словенац сам, Словенац сам!“

У таквом историском добу, које је било ванредно тешко, нарочито за уметника-пролетера у потлаченом словеначком народу, природно је да се код њега јављају. колебања, сумње, понекад очајање, а затим опет — полет. Противречности времена нашле су одјека у њему самом. И разумљиво је што је у фази депресије идеолошки израз те депресије — била идеалистичка нијанса.

Понекад се питамо: зашто је Цанкар у последњем чину допустио да Јерман — клоне. Али Јерман не капитулира пред свештеником, не губи веру у снагу пролетаријата. Он остаје у суштини веран своме убеђењу, поштен. А губи унутрашњу снагу за даљу борбу; ту снагу види у пролетаријату, у Каландру. Само тренутно та снага слаби код њега, претставника интелигенције. Затим — расплет драме је истинит, реалан, типичан за то доба; демаскира. сву подлост буржоаске агентуре на селу. Кад се будемо мало одмакли од овог нашег времена, где је борба с остацима реакције још жива и сећање на неумољиву крваву борбу. с њом још свеже и болно, онда ћемо с више мира и разумевања гледати на сву ову живу реалност наше горке прошлости, коју нам је насликао генијални уметник Иван Цанкар.

Нема сумње да Јерман претставља део самога Цанкара, део прогресивне интелигенције онога времена.

Неколико година пре но што је Цанкар створио „Слугу Јернеја“ и „Слуге“, Горки је насликао свога Павла и лик његове мајке у своме роману „Мати“. Ликови који су израсли у првој руској револуцији били су нови ликови у светској уметности. Горки је имао сваку подршку и помоћ истинског, генијалног вође револуције Лењина, о чему говори њихова опширна преписка. Код нас још су