Naša književnost
РЕНЕ
ПР И
5 те
МИ
У
ПИ Ј
па и И
54 Књижевност
сике, која је изишла 1802, оне године кад је Доситеј дошао у Трст, готово највећи број претплата је из Трста; близу сто прим“рака. Осем пароха и књижевника Вићентија Ракића, неколико пра“тиканата и једног поморског капетана, сви остали „пренумеранти су трговци. Међу њима су Куртовићи, Ризнићи, Ћирковићи, Рајовићи, Цетковићи, Вуковићи, Бесаревићи, Арнаутовићи, Вучетићи и други. Ту су, наравно, и највећи, после Ризнића и Куртовића: „великокупац“ Теодор Мекша и његова породица, с осамнаест примерака, и његов зет Јован-Драго Теодоровић, који је с осталим члановима своје породице узео дванаест, примерака, а сем тога и посебним прилогом помогао издавање Фи сике, због чега му је Стојковић посветио другу свеску.
У кући овога Мекше, за свога ранијега бављења у Трсту, Доситеј је био домаћи учитељ. Сад, настањујући се за дуже време, он је ово познанство обновио и проширио. Мекша је био удао своју кћер Софију за већ поменутога Драгу Теодоровића. ,„Госпожа Софија Драгина“ има тек осамнаест година и Доситеј јој се помало удвара по обичајима осамнаестога века, као што се види из његових писама: Он учествује у њиховим породичним забавама, вечером игра преферанса и „платке“, саветује, поучава и мази Софијину децу која сустижу једна другу. Он је готово члан породице, свакога дана на ручку или на вечери. Он је, по свему судећи, и на конаку код њих; додуше не у њиховом стану, него у једној од њихових кућа, „на каналу“, то јест у старом средишту Трста. |
Сем тога, Доситеј се у Трсту и приликом путовања по суседној Италији упознаје или обнавља своја пријатељства и с неколицином учених људи, писаца и јавних радника који живе у Трсту, Млецима, Падови, или се навраћају у Трст; то су Викентије Ракић, Павле Соларић, Атанасије. Стојковић, Викентије Љуштина, Јован Дошеновић, Арсеније Гаговић, архимандрит манастира Пиве у Херцеговини, и други. Он пријатељује И са тршћанским Италијанима, међу којима је и његов стари познаник из Далмације, доктор Вордони, претседник културног друштва „Минерве“. О некима од ових Доситејевих познаника биће доцније више речи.
Доситеј ће, које у Трсту, које у оближњим италијанским градовима, Млецима и Падови, пробавити четири године, од лета 1802 до 12 јуна 1806.
Кад је дошао у Трст, почео је одмах радити на својој Етици коју је штампао у Млецима идуће, 1803 године. „По мојем давном желанију, — вели он у предговору Етике, — ја сам сад при славенској штампарији у Венецији, гди ћу јоште што добро и полезно на српском дијалекту издавати“, свакако благодарећи тршћанским меценама, јер каже: „Ову моју охоту наши једнородни Србљи у мојем једногодишњем при њима у Тријесту пребиванију са својом великодушном љубовију и свеопштега добра желанијем толико су више возбудили или, управ да речем, воспалили.“
Из других делова овога предговора још јасније се види Доситејева жеља не само да продужи свој просветилачки рад него и да |