Naša književnost

Пет песама

Пијемо и певамо песме, косимо се на тирана, механе су нама тесне и вичемо: „До Балкана!“

Вичемо, али све то трезни заборавимо као лањско лето, немимо и смејемо се

кад видимо народа страдање свето.

А тиранин жари, пали

и родни нам крај бешчасти, коље, бије, псује, дави, глоби жељан силе, власти!

О, налијте! Дај да пијем, хоћу души да одлакне, трезне мисли да убијем, рука мушка да омекне!

Дај да пијем уз инат врагу, уз инат вама, патриоти! Више немам мило, драго,

а ви... ви сте идиоти!

ЂУРЂЕВ-ДАН

„Паситесв, мирнњге народнг, Вас не пробудит чести кличњ! К чему стадам свободњи2

Их должно резатб или стричћ...“

Ликуј, народе! Старо и младо |

нека хвали данас бога и цара!

Ђурђев-дан је. Оваца стадо

ту блејаше јуче покрај овчара,

када тај цар, бездушан, глупав,

као и сви цареви света,

потера стадо батином лепом

и с министрима, умним псима,

без портфеља, а без плате,

на које тај цар, и да погледа,

рекао би: „Благо њима, живе, од реда,

и овце боље од народа мога!“

И одлази стадо с малом јагњади,

иде, миче се, путем убијено,

под нож ће сви ти јагањци млади

за светот Ђурђа — божјег разбојника... )

165