Naša književnost

2)

Е Р 5 х

БОМБЕ

Малена раста, слабуњава, у исцепаној сукњи и прљавој кошуљи смакнутој са коштуњавог рамена, она је, нагнувши се над коритом, у сапуњавој води марљиво трљала мокро, отежало рубље. Пуна влаге, пара се тешко вукла испод ниске тамне таванице. На широком кревету у гомили дроњака као црви су гмизали дечурлија.

Када би се жена за тренутак исправила опружајући утрнула леђа, са увелог лица су гледале плаве, још младе, привлачне, добре, уморне очи.

'Ухвативши крпама гвоздени котлић, она је сипала кључалу воду у корито губећи се у беличастим облацима паре који су се дизали, па је опет, нагнувши се, док су јој по челу и трепавицама избијале грашке зноја, настављала да црвеним, жуљевитим рукама трља врело рубље. Капао је зној, а можда — сузе, а можда, помешано, и једно и друго. У дворишту, испред ниског прозора, скоро у висини земље, лежала је свиња и гроктала, а дванаест ружичастих прасића је, упирући се из све снаге и журно муљајући млитав, као пихтије, трбух, утркујући се сисало. Петао је с пуно пажње задржавао у ваздуху ногу, искренувши главу ослушкивао, корачао и, тек реда ради, кљуцао понекад о тврду земљу, уздржљиво разговарајући с говорљивим кокицама.

—- Ох, господе Исусе, мајко божја, пресвета богородице! И зашто тог... ;

Сапуница се надувала над коритом као читаво брдо и мехури су, пргливајући се у дугиним бојама на сунцу које је продирало кроз прозор, прскали, тихо шиштећи.

—- Никад краја! — као уздах, мешало се са шљапкањем воде, с пригушеним шапгтом и смехом дечурлије која су рукама затварала једно другоме уста. ~

Неко је напољу млатио орахе и њихово суво праскање час је престајало, час убрзано понављало. Мора бити да су ораси били коштуњави, тврди и да их је много падало. Затим су почели да крцкају баш пред прозором, ма да у дворишту никога осим свиње и прасади није било.

Међу сувим праскањем ораха које су млатили чули су се потмули ударци као да неко јако, из све снаге лупа храстовим врати“ ма, те су зидови и под подрхтавали, и стакла ниских прозора, од старости превучена дугиним бојама, лако су звечала, При сваком. снажном ударцу свиња је упитно гроктала и трептала дугим белим трепавицама. А жуљевите, црвене и натечене руке су и даље трљале, док су у сапуњаву воду капале — можда сузе можда зној.