Naša književnost

К; | у

170: у Књижевност.

И кад је легала с мужем, Марија проговори крстећи сели уплашено гледајући у мраку 358 сл 55 ли : Њ

— Васја, Васја, да не навучемо неку бедуг... Та социјалист... Зармало шта -- <>, - Ран -

Муж се љутито окрете на другу страну, а а

— Ћути. Ништа не разумеш. 4

Ш

Свиња је као п пре непомично лежала, а дванаест ружичастих, прасића су је, габацујући њушке, ударали у трбух. Очигледно нису имали више шта да сисају, гли им је чинило задовољство да љузакају овај велики трбух који се млитаво подавао,

_ Деостојанствено и полако густ црни дим се на неколико места дизао нед градом, ораси су и даље убрзано прштали, а храстова врата су лупала. Наједном се све утишало и то је некако: било, у вези са тим димом који се достојанствено и полако дизао, а у сапуњаву воду и на црвене руке капале су капље зноја и суза...

Голобради је после тога долазио још неколико пута и, ма да више није говорио да је социјалист и ма да га је служила чајем — она га се непрестано бојала и клонила.

Сваке суботе је малена соба бивала пуна пунцата радника. Црвени и знојави, они су седели мирно док је он говорио, али су гестепено ступали у разговор, падали у ватру, прекидали један другога, лупали се песницама у груди, те се подизао такав пакао да је бар иконе требало уклањати одатле.

Нешто чудно, ново и несхватљиво увукло се у њихов кућерак. Марији је изгледало као да су пробили зид и да кроз тај отвор улази више светлости, да кроз њега допиру звуци са улице, али се 6ојала непогоде и стрепила је да ће кроз тај исти отвор улазити киша п снег и завиривати јесења ноћ. о

Она је врло добро знала да фабрика дави раднике, да јој се муж сваког дана враћа изнурен, да њему, некада руменом, здравом и веселом, упадају груди, образи и при сваком обрачуну са сувишним радницима они су дрхтали, И све је то било. неминовно — свакидашње и вукло се као што се вуче дан, наступа вече, иде се на спавање —- и опет дан, и опет посао, деца, бриге,.. Сада су оно нашта су се већ навикли, што је било свакидашње и. неминовно и о чему се није мислило, нити је-било кед да се мисли — сада су то изговарали гласно, о томе говорили, препирали се и оно је искрсле пред Маријом у некој другој, новој, узбудљивој н узнемиравајућој светлости. 5 2

И опет јој се чинило да ће доћи некакав строг, неприступачан и суров човек и рећи;

— Доста је газдама чајева и шећера. Време је да и ви, јаднини, одахнете. | Мац »: а

= А: неко други ће, осмехујући се погеаном њушком, рећи;

= А. у затвор хоћеш»! |