Naša književnost

Ко

7186

и приручнике и за најбоље дело на подручју популарисања науке.

Награде Владе ФНРЈ додељиваће се такође и за све гране књижевности, ликовних уметности, музичке уметности, као и за све гране позоришне и филмске уметности.

Висина појединих награда које се додељују научним радницима износе: за научно дело као и за резул-тате на пољу истраживања од 80.000 до 120.000 динара; за подизање, унапређење и организацију научног рада и научних установа од 60.000. до 100.000. динара; за унапређење метода рада у производњи од 50.000. до -80.000 динара; за најбољи универзитетски уџбеник и приручник од 30.000 до 60.000 динара; за најбоље дело на подручју популарисања науке од 30.000 до 50.000 динара.

Награде радницима на пољу културне делатности биће подељене на прву и другу награду. Висина прве награде је од 80.000 до 120.000 динара, а друге од 30.000 до 80.000 динара. За једну те исту грану књижевности и уметности може бити доде_љено више првих и других награда.

Решења о додељивању награда доноси Влада ФНРЈ на предлог Комисије за награђивање радника на пољу науке и културе при Влади -ФНРЈ. У састав ове комисије улазе министар за науку и културу ФНРЈ, један претставник Академског савета ФНРЈ и два члана која одреди Савезна влада.

Да би могла правилно да обави свој задатак, Комисија за награђивање именоваће жирије за поједине гране културе и уметности, који ће, консултујући одговарајуће институције и организације, стављати Комисији своје конкретне предлоге. На основу тога предлога Комисија ће дати свој коначни предлог Влади ФНРЈ.

Уредба за додељивање награда заслужним научним радницима, књижевницима и уметницима ступила је на снагу.

К. С.

ОСНИВАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ У БЕОГРАДУ

У Београду је на свечан начин 0-творен, 3 фебруара, Институт за дру-

Књижевхост

штвене науке, културно-научна институција из које ће сваке године изићи неколико десетина квалификованих кадрова предавача, лектора и познавалаца марксизма - лењинизма. Отварајући Институт у име Савезне владе, министар за науку и културу Родољуб Чолаковић је између осталог рекао:

„У нашим школама, на универзитетима, у академијама наука још се осећа утицај нама туђих, ненаучних и резкционарних схватања која спроводе људи, који или нису способни или неће да прихвате напредну научну мисао. Ми још немамо довољно квалификованих људи који би их могли заменити на местима с којих они та схватања спроводе. Ово нарочито важи за друштвене науке, за ону широку научну област у којој се најлакше камуфлирају разни реакционари и надринаучници. А управо у тој области пред нама су огромни задаци. На пример: треба подврћи поновној оцени с гледишта науке сву нашу прошлост и одредити оно што претставља наше културно наслеђе; треба дубље изучавати и разрађивати све оно што је већ дато о нашој револуцији у радовима друга Тита и Кардеља; треба теоретски разрадити проблематику наше социјалистичке изградње — како економике тако и надградње; треба развијати књижевну критику итд.

На крају је министар Чолаковић рекао:

„Отварање овог Института претставља важан датум у нашој борби за социјализам. Наша Партија и Влада улажу велике наде у ову установу и очекују да ће кадар, који се у њој буде школовао, знатно допри; нети нашој борби на идеолошком фронту. Наша Партија очекује да овај Институт даје људе наоружане солидним знањем који ће моћи својим радом на универзитетима, у партиским школама, кроз нашу партиску и стручну штампу помоћи да се што брже и боље остваре одлуке Петог конгреса КПЈ у погледу борбе за идејност и научност у нашим школама и научним установама, у погледу борбе против идеализма и мистике, у поглелу борбе за истинску науку, њену победу и расцват."

Значај Института објаснио је директор Института Борис Зихерл: