Naša književnost

Три песме 117

НЕЗАКОНИТА МАТИ

Што ми те је удес пред о Лепо дете, мило чедо! К'о девојка једног дана Постах мати невенчана.

Тукао ме отац, клео, Мајчин ме је бол болео. Моји за ме ни да знају, А туђини прст пружају.

Он, једини мени мио, Што ти прави отац био, Оставио с тобом мене, Стид га чеда, стид га жене.

Што ми те је удес пред'о Лепо дете, мило чедо! Ал' ма шта ти мени сазда, Волеће те мати вазда.

Твој ми поглед срећу ствара, Небо ми се тад отвара. Кад се смешиш љупко, мило, Заборављам · шта се збило.

Нек' да бог што тице храни Да ти сину срећни дани! Ал' ма шта ти мени сазда, Волеће те мати вазда.

(Препеви Владимира Станимировића) Франце Прешерн