Naša književnost

ОСВРТИ

ЈЕДНА ПОЉСКА ИСТОРИЈА НАШЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У издању „Научног друштва“ у Лублину изишла је пре извесног вреМмева на пољском језику књига Станислава К. Папјерковског Књижевно стварање јужнословенских народа), у којој је, поред историје бугарске књижевности, дат и кратак преглед историје књижевности наших народа (сем црногорске и македонске). Иако је Папјерковски познат у Пољској као добар зналац нашег језика и наше културе, иако је понешто и преводио из наше литературе, ова његова, како је он сам назива, „скромна књижица“, настала из предавања која је одржао у Научном друштву у Лублину, претставља један неуспео, углавном чак и накарадан покушај информативног прегледа јужно-словенских књижевности, И по општој идејној устремљености, и по методу излагања, и по конкретној оцени појединих раздобља, личности и дела, ова пољска историја наше књижевности претставља груб и У социјалистичкој култури недозвољив фалсификат нашег књижевног развитка од Ренесанса до данас.

То кривотворење наше књижевности, њеног опсега, смисла и вредности считовало се у неколико видова. Најпре, у прећутном заобилажењу црногорске и македонске књижевности као равноправних делова јужнословенске културне целине, дакле у грубој политичкој тенденцији да се Македонцима и Црногорцима спори национални индивидуалитет, изражен, између осталог, и у њиховим посебним културама; затим, у потпуном неразумевању друштвеноИсториских процеса у којима се наша књижевност јавила, развијала и делокала, у негацији њеног прогресивног друштвеног карактера и њене значајне историске улоге; најзад, у кривом приказивању тежњи и грубом извртању смисла појединих књижевних покрета, личности и дела, у потцењивању и заобилажењу великих и значајних појава и истицању и прецењивању оних спорадичних тренутака наше књижевности, у којима су дошла до израза антиЉудска и антипрогресивна стремљења; дакле таква која са правом књижевпошћу немају никакве везе.

Плод брзоплетог рада на основи непоузданих информација и ненаучне импровизације, ово дело Станислава Папјерковског даје историју књижевности Срба, Хрвата и Словенаца на око 100 страна. Излажући историски развитак српске, хрватске и словеначке књижевности, посебно по појединим периодима, на малом простору, писац није настојао да пружи сажету слику ч

у 7) Тубгс2ове |Негаска пагодбу ројшдтохо — зјоулапзкјећ: Зегђбу, Сћогуај0%, ЗГоудепсбу 1 Вијрагбу. ТлабИп, 1947. Тоаггузгуб пашколуе К. и.