Naša književnost

512

тања између наше Партије и наше земље с једне стране, и СКП(6) и СССР-а и радничких, односно комунистичких партија и земаља народне демократије с друге стране. Између осталих, недавно је у издању „Борбе“ изишла брошура Владимира Дедијера о југословенско-алСанским односима од 1938 до 1948 године, писана на основу службених докумената, писама и другог материЈала који се налази у архивама ЦК КИЈ и државним архивама ФНРЈ, и извјештајима Народног хероја Миладина Поповића, делегата ЦК КПЈ у Албанији, извјештајима и забиљешкама Душана Мугоша, инструктора ЦК КИЈ у Албанији од 1941 до 1944, који је заједно са Миладином Поповићем радио на стварању Комунистичке партије Албаније, подизању устанка, организацији војске итд. затим извјештајима“ Блажа Јовановића, Светозара Вукмановића-Темпа, Веље Стојнића и др. Сав тај материјал објављује се заТо „што смо сада приморани“, што је „то последица злокобне Резолуције Информбироа и бесомучне хајке којој је она дала сигнал“. Особена вредност ових докумената у томе је што то нису некакве поставке или тврдње засноване на цитатима, већ документи из конкретне праксе који ће послужити правилном _ рјешењу _— принципијелних питања између комунистичких партија и земаља које граде социјализам.. Међу проблемима које обрађује ова брошура свакако су данас најважнији проблем интернационализма и проблем односа међу социјалистичким земљама. У књизи се на даје теоријска разрада тих проблема — не говори се о ономе шта би требало —- већ се даје анализа чињеница, осврт на оно што је извршено, што су наша Партија и Влада у досадашњој пракси показали. Питање интернационализма је једно од битних питања радничког покрета. Комунистичко друштво, тај највиши идеал радничке класе, најнапредније класе савременог друштва, неоствариво је без правилног схватања и спровођења у живот принципа интернационализма. Наша Партија показала је своју до-

Књижзгвност

сљедност интернационализму не само низом дела из своје раније прошлости (штрајкови и оружани сукоби са војском и полицијом због солидарности са мађарском комуном, акције за помоћ стотинама бугарских револуционара, послије неуспелог устанка 1923 године, слање помоћи и добровољаца за Шпанију итд. итд.), већ још више у најсулбоноснијим данима за човечанство и за пролетерски, комунистички покрет, у вријеме фашистичке агресије на Совјетски Савез, стожер револуције. Само је наша Партија, само су наши народи у Европи несебично све од себе дали за обарање хитлеровског поретка. Интернационалистичку с досљедност наша Партија је показала и у рјешавању националног питања у својој земљи. То питање било је правилно постављено и ријешено још у ослободилачком рату. „Правилна, лењинистичка национална политико у самој земљи постала је уједно и најтврђи темељ правилног интернационалистичког односа према другим нацијама изван наше земље. Интернационализам наших радних маса није научен, није само плол прихватања социјалистичких идеја, већ је чврсто заснован на сопственој борби и сопственом искуству. Остварење братске заједнице југословенских народа уз давање пуне могућности националним мањинама да слободно развијају своју националну културу једно је од највећих дела Комунистичке партије Југославије“ (М. Пијаде: „О тридесетогодишњици Комунистичке партије Југославије“, „Борба“, 1 мај 1949).

Досљедна пролетерском интернационализму, наша Партија је пружила драгоцену помоћ радничком и ослободилачком покрету народа Албаније. Делегати и инструктор: наше Партије помогли су да се из низа неповезаних марксистичких и радничких кружока и група формира Комунистичка партија Албаније на принципима марксистичко-лењинистичког учења о Партији, да се у Албанији подигне народ на оружану борбу против окупатора, да се бори не само за национално ослобођење, већ да у исто вријеме ојача оружани ослободилачки фронт против фашизма. Кроз ту борбу и