Naša književnost

, Живот и дело Пушкина · 7 431

му чин официра, што му је отворило врата у аристократским кућама. Дантес бесомучно облеће око Пушкинове жене, а љубоморни песник треба да притом игра улогу отмена племића према тадашњем обичају: да се радује што његова жена има успеха због своје лепоте и љупкости. ј

Почетком новембра многи Пушкинови познаници, па и он сам, примили су преко поште “ову анонимну диплому;

„Велики каваљери, командори и витезови пресјајнога Реда Рогоносаца у свом пуном саставу, под претседништвом великога мајстора Реда његове преузвишености Д. Л. Наришкина, једногласно су изабрали г. Александра Пушкина за коадјутора (заменика) великога мајстора Реда Рогоносаца и за историографа Реда. — Доживотни тајник гроф И. Борх.“

Пасквила није циљала на Дантеса, него на: тобожњи однос самога цара с Пушкиновом женом, јер је претседником рогоња називала Наришкина, мужа некадатње наложнице царева оца, Александра Првога; у дипломи је хтело да се каже да сад, под Николајем Првим, Наришкиново место заузима Пушкин.

У свом гневу, песник је посумњао на холандскога посланика, поочима Дантесова који је доиста у Дантесову удварању играо гадну улсгу, једнако говорећи Наталији Пушкиновој о љубави свога посинка према њој. Како је Хекерн био стар човек, Пушкин је изазвао Дантеса на двобој који је на њихову молбу одгођен посредовањем Жуковскога. У забуни, Хекерн и Дантес смисле излаз; да Дантес узме за жену Наталијину сестру која је била заљубљена у њега. И доиста, Дантес се убрзо оженио једном од оних двеју Пушкинових свастика које су као девојке живеле у Пушкиновој кући, али није престао досађивати песниковој жени, Напротив, као рођак он је сад сматрао да ће још брже доћи до циља. А Пушкинова жена, не водећи рачуна о мужевљевој осетљивости, да ли из простодушности или да би појачала његову љубав и љубомору, казивала је Пушкину како Дантес облеће око ње и јављала му шта јој овај говори. И тако се заплет, који као, да беше прекинут Дантесовом женидбом, још више заоштрио. Била је то “једна кобна игра на рачун песникове части и душевнога мира, још и данас недовољно разјашњена. У ту игру се умешала и једна госпођа из високога друштва која је нешто била кивна на Пушкина; она је посредовала да се Дантес и Пушкинова жена тајно састану у њеном стану. Дантес се надао да ће Наталија Пушкина најзад постати његова љубавница, а ова је — бар тако је касније тврдила — пошла на тај састанак само да би се одлучно објаснила са Дантесом и прекинула опасну игру. На састанку, баш кад се Дантес, гоњен страшћу, спремао да насрне на њу, ушло је у собу једно страно лице и спречило скандал. Омело га је, наравно, само тренутно јер је Пушкин, чим је дознао за овај састанак, све учинио да изазове двобој.

У двобоју, који се догодио 27 јануара (8 фебруара) 1837 у околини Петрограда, Дантес је смртно ранио Пушкина.