Naša književnost

2

МА

Ра Ниа

ПОМАЛИЛИНО ЕС. ПЕШ

МАЈ

= сл

| | 4 | ;

пл паде

14 = Књижевност

томим у ваздуху и нечим врло животворним. Атмосфери Ранкови-

теве шуме која је сва у полетностима и дражима природе одудара од онога што личности Ранковићевог романа доживљују у њој. Ранковићева шума даје мира, спокоја, а личности романа су у њој у (страху, са великим очима које привиђају да их са свих страна вреба пушчана цев. Ранковић је у роману „Горски цар“ написао најлепше странице када је описивао провлачење хајдука кроз шуму, кад су тоњени од потера, када се провлаче кроз обруче и кад личе на дивљач чије трагове ловци држе стално под оком.

Ранковић је имао велике љубави за свој завичај, за Шумадију. "Скерлић је уочио ту Ранковићеву љубав и описао је овако: „Светолик Ранковић је волео ту лепу земљу, и он је био њен песник. Први његов зрео рад, Јесење слике, где је историја једне сеоске отмице споредно, јесте излив те љубави према Шумадији, скуп ути"сака које је младост оставила, химна лепотама завичаја, топла песма богатој јесени у једном плодном крају. Горски цар дешава с> на косама Венчаца и Букуље; роман Сеоска учитељица одиграва се под Космајем; све његове сеоске приповетке: Потера, Ђавоља посла, Сеоски добротвор, Богомољац, Стариврускавац, збивају се у тим крајевима. Ни један наш писац није тако верно писао говором крагујевачке Јасенице, Ранковић је 'био њено дете, њен сликар и њен историк, а нарочито њен критичар.

Јер то чини његову оригиналност: он је волео свој завичај, али је још више волео истину...“

Ранковић је написао и једну приповетку којој је дао назив „Потера“, која има такође као тему хајдучију. Ранковић се у тој приповеци ставио на другу страну, супротну од оне на којој је био у роману. У роману је био међу гоњенима, пратио њихова расположења и душевна стања, у приповеци „Потера“ је међу онима који тоне, међу ловцима и хајкачима. Он износи интерес и циљ оних која најревносније гоне хајдуке. То је уцена, то је материјална корист која се добија за главу хајдука. Ранковић живо и верно приказује «страх оних који су у потери да не изгубе свој живот, затим ловачку раздражљивост када су на трагу, извлачење среског капетана из хајке када настаје непосредна опасност, оружани сукоб са хајдуцима. Сама фабула приповетке „Потера“ је и одвише једноставна. Два младића такмиче се ко ће пре ухватити хајдука. Један је страшљив, а разметљив, други је скроман, а храбар. И тај скроман који не пада У очи, који не улива поверење, чини подвиг од храбрости и убија "хајдука (мотив који се налази и у приповеци Лазе Лазаревића „У добри час хајдуци“). Сама фабула по књижевној вредности заоста је за описима потере у којима је најинтересантније и најефектније дата психоза хајкача и сам догађај непосредног сукоба са хајдуцима.

За роман „Горски цар“ може се рећи да је највише ослобођен субјективних песимистичких расположења Светолика Ранковића. Мако је приказао саме негативне ликове из живота села, не може