Naša književnost

Хомер у огледалу поредаба ! | 345

дара с Илијадом: у Илијади, на пример, као жена Хефестова спомиње се Харита, а у Одисеји Афродита; у првој песми (ХТ 692) Нестор има једанаесторо браће, а у другој (ХГ 286) само два, бар од исте мајке, Хлориде; у првој песми (У 741) Горгину главу носи на свом штиту богиња Атена, а у другој (ХТ 634) налазимо је у Хаду итд., па су зато поменути испитивачи и прозвани растављачи. Томе мишљењу одупро се својим списом Против Ксенонова парадокса Аристарх, највећи филолог александријског времена: према млађим песницима он је јаче истицао заједничке особине обеју епопеја и многу противуречност уклањао тиме што је извесне стихове оглашавао за неаутентичне. Његов суд био је толико јак да таква питања у доцнијим временима старине нису више озбиљно додиривана. Стари су и даље Хомера сматрали за песника и Илијаде ин Одисеје, узимајући да је прву епопеју песник спевао у млађим, а другу у старијим годинама. Тек у новије “време, откад је крајем ХУШ-ог века немачки филолог Ф. А. Волф својим списом Предговор Хомеру покренуо хомерско питање, многи се испитивачи враћају мишљењу александријских растављача, те тврде да је Одисеја млађа од Илијаде толико да те две епопеје не би могао спевати исти песник. Своје мишљење модерни растављачи оснивају на разликама између једне и друге епопеје, а као главне разлике истичу ове.

Прво. Илијада опева низ догађаја из последње године Тројанског рата који су Ахејци дигли на Пријама, тројанскога краља, зато што је његов син, Парис, спартанском краљу Менелају одвео жену, лепу Хелену. Ти догађаји везани су за два гнева највећег ахејског јунака Ахилеја: први на Агамемнона, врховног ахејског вођа, што му је овај отео робињу Брисејиду, а други на Хектора, тројанског војводу, што му је овај убио најмилијег пријатеља, Патрокла. Приказујући идеал ратничких јунаштва и силовите провале страсти, Илијада је могла настати само у ратној ситуацији као одражај стварних ратова што су их водила тесалска племена у времонима насељивања еолске обале Мале Азије. Она је, дакле, окренута источној страни хеленског света. Одисеја, пак, опева како је Одисеј, после разорења Троје, десет година лутао светом, како су му просци његове жене, Пенелопе, мислећи да“је он погинуо, за то време растакали кућу и покушали да из бусије убију Пенелопина и његова сина, и како се Одисеј, после двадесетогодишњега отсуства, вратио и осветио се обесним просцима. Чудновати крајеви којима лута главни јунак — град дивљих Киконаца, затим земља Лотофага, Киклопско острво, па острво Еола, господара ветрова, земља негостољубивих Лестригонаца, па Есја, острво врачарице. Кирке, земља Кимерана, Подземни свет, морски теснац где живе Скила и Харидба, тринакијско острво са Хелијевим говедима, Огигија, острво нимфе Калипсе, феачко острво Схерија и, напослетку, Итака, завичај главнога јунака, затим његова довитљивост, окретност, смотреност, сналажљивост и безгранична устрајност у свима