Naša književnost

354 Књижевност

радосно излазе они на суво спасав се од зла: радосна тако беше и она, посматрајућ мужа, с врата му никако још не пушташе пребелих руку

(Од. ХХН 233—240).

(С разлогом се примећује да у Илијади развијених поредаба има много више него у Одисеји: у првој се налазе 182 развијене поредбе, док их у другој има само 39. Ако се броје и краће, онда их у Илијади има27ђ, а у Одисеји 58. Али се без разлога та разлика узима као један од доказа против истоветности песника обеју епопеја. Тој разлици, међутим, нећемо се чудити ако узмемо на ум колика је уопште разлика између једне и друге епопеје. Како је Одисеја пуна занимљивих доживљаја и чудеса, у њој нема толико узрујаних момената као у ратним призорима Илијаде. Нарочито јој недостаје оних многих прилика за поредбе које Илијади даје кретање чета, а у поредбама Одисеје исти је дух као и у онима Илијаде. Али јену самој Илијади број поредаба у појединим певањима веома различан. Док се у певањима где се приповедају бојне ситуације број поредаба крећа између 4 и 20, дотле се у певањима где се цртају мирнији призори, на пример у оној партији УГ-ог певања где се опева Хекторов боравак у Троји и његов састанак с Андромахом. или у оној партији УП-ог певања где се опева примирје, сахрањивање мртвих и утврђивање окола или у ХХТУ-ом певању, где се описује мрцварење Хектора, скупштина богова и њихова одлука да се Хекторово тело преда Тројанцима, Тетидин долазак Ахилеју и одлазак Иридин Пријаму, боравак Пријамов код Ахилеја и, напослетку, оплакивање Хектора у Троји, — налази само по једна поредба. Употреба поредаба зависи, дакле, од природе саме садржине, и зато се мањи број поредаба у Одисеји не може узимати као доказ да ју ЈЕ испевао други песник, а не онај који је испевао Или јаду.

Двадесет и четири наведене поредбе, и то дванаест из Илијаде и дванаест из Одис еје, служе нам као веома важан извор за откривање и познавање Хомерове личности. За четрнаест поредаба, седам из Илијаде и седам из Одисеје узето је градиво из живота животиња, а за осталих десет, пет из прве и пет из друге епопеје, из различних ситуација људског, нарочито породичног, живота.

Слике из живота животиња јесу ове:

а) у Илијади:

1) птица која доноси храну голушавим птићима, а саму њу обузима мука; 2) ланад коју на легалу пограби лав, а кошута им не може помоћи, јер и сама дршће и бежи; 3) зоље које с јуначким срцем полете и бране млади нарашта ј од нападача; 4) крава првотелка која мучући обилази теле; 5) лавица која у болу и гневу про-