Naša književnost

„па иу ма

РИЧИ И арта За Рава Зен с ми Рат ИЕ ј- " МЕ БИЋЕ

356 с Е Књижевност

није савладан, а можда се то никад и: неће. догодити, ипак је рвање с њиме изнело на видик многе ресултате веома важне за историју хеленског епског песништва. А уколико се тај рад буде и даље развијао, те се удешавало и врстено које ће моћи да опреде Аријаднин конац, без којега се из лавиринта не може изићи, тај рад ће ићи само у прилог бољем познавању и разумевању Хомерових песама. Нико неће оспоравати велике заслуге немачко хомеролошке критике, али једна од великих њених срамота јесте у томе што је Хомера сахрањивала и као човека и као уметника. Међутим, Хомерове гробаре давно је покрио заборав, а Хомер још живи и живеће у својим делима, јер је геније бесмртан. Тај геније највише избија из оних развијених описних поредаба, које претстављају највећу уметвичку одлику његових епопеја. Био је обичај у старини да со песници својој публици претстављају на тај начин што у једном делу своје песме истакну своје заслуге, име и родно место, да се зна чија је ова песма, да је ко лажно не присвоји. Име је као сфрагида, тј. као знак или печат који песник удара на своје име, па се по томе и зове поменути део песме. Описне поредбе, нарочито оне које смо навели, служе нам у неку руку као Хомерова сфрагида; песних

је у њих унео најкежније и најплеменитије особине своје личности:

_ своје топло и дубоко хумано срце. И то је оно, таква

социјална топлота, што ономе што је он опевао обезбеђује бесмртност у целокупној књижевности овога света.

Својим указивањем на аутобиографски значај наведених развијених поредаба, о коме досадашња хомерологија није водила рачуна, хтео сам да укажем на пут који води решавању једне стране хомерскога питања, а то су питања. 1) да ли је Хомер постојао као човек и песник и 2) да ли је песник Илијаде истоветан с песником О дисе је2 Као Аристотел и Аристарх, и писац ових редова уверен је и у једно и у друго, а то своје уверење хтео је и да образложи горњим излагањем.

Д-р Милош Н. ЂУРИЋ