Naša književnost

= = “

Пролеће

а

Док је жена песника,

нека се у пролеће пева о љубави, о срцу што га, као плод грану, она поломи, до земље пови.

Нека ничу ти топли стихови

као пролеће голуждрави.

Док нам је земље

док је њених зелених грива, златних длана,

срца њенога гордих плима, ; нека је песник у стих салива, нек вегно о њој песама има.

Ај, да ли је после стотину лета, посје стотинак лета само,

када на срцу већ никне зова, = моћи чути,

о срећној својој отаџбини,

о њеној ведрини,

будућих песника стих надахнути.

Десанка МАКСИМОВИЋ

421