Naša književnost
дж
СЛИКА ИЗ ОКТОБРА
Магле се магле, кише кише,
и све се некако скупља, умотава.
Већ недељама нечије хладне руке сунце скрише, и сада све куња, свему се спава.
Данима већ ветар љуто шиба својим влажним бичем, љуто шиба и кљује; ; крши крила смућених птица!
Ал залуд бич: нема скока!
Заман-аман и моје: „Хеј, хеј!“, које из свег гласа кличем:
гола шума нема слухд да га чује. Не одјекује.
Дан шкиљи на оба ока, а ветар, лудо, даље пољем брише. и гужва лишће точковима својих двоколица.
Само се бачено златно зрно у мраку земље греје. Мој јадни свете без крова! Топлина штити, топлина рађа!
Човече, не клони!
У шуми ће опет да заигра хитро коло јасенова, и воћњаке кроз сва села бело цвеће да завеје, Пролеће кад загрми са хиљаду својих сјајних лађа.
И, — слава васиони! Бранко ЂУКИЋ