Naša književnost

ЉУБАВ

Крв кључа. Руке обавијају струк. То тело често љубљах у сну.

У завесама ноћи расте мук, ковитла бура срца у дну.

Како је голема и моћна за тобом жуд)! У даху си мом, у свакој мојој пори, па ми огњем чудним пламти груд о, чим да застрем лице зориг

Расипа се обилно руј к'о слап по нама, по врту што спава. Чујеш ли крви шумг... Сузе кап у цвет среће се расцветава.

Мириште твоја нагота бела.

У зеницама твојим себе гледам. Рад стаса твог дрхте бор и јела, пали се месец сребрн и ледан.

Хоћу ли усахнути с росом

кад младо сунце по нама пљуснег

Не марим. Ал' где си стала ногом босом прислонићу усне...

Никола ДРЕНОВАЦ

: 5 4 ]

и. РА

+

и рани аи а сини о, 354