Naša književnost

му +

Декарт и извори француског матери јализма 199

Да поновимо речи једног француског писца, Пјер Бел је био „последњи од метафизичара у смислу ХУП века, а први од филозофа у смислу ХУШ века.“

Поред негативног побијања теологије и метафизике ХУП века, био је потребан и антиметафизички позитивни систем. Била је потребна књига која би унела у систем социјалну праксу тог доба и дала јој теориску основу. Локово дело БЊсеј о људском разуму дошло је у прави час с друге стране Ла Манша. Било је дочекано с одушевљењем, као нестрпљиво очекивани гост.

Може се поставити питање: да Лок није случајно Спинозин следбеник7 Историја (...) ће одговорити.

Материјализам је сопствени производ Велике Британије. Већ се и њен сколастичар Данс Скот питао „да ли материја не би могла мислити“.

Да би то чудо извео позвао је у помоћ божју свемоћ: другим речима, принудио је саму теологију да проповеда материјализам. Био је поврх тога и номиналиста. Номинализам се код енглеских материјалиста налази као главни елемент; он, уопште узев, сачињава први израз материјализма. у

Прави предак енглеског материјализма и сваке модерне експерименталне науке је Бекон. У његовим очима природне науке образују праву науку, а конкретна физика је њен најзначајнији део. Он се често позива на Анаксагору и његове хомеомерије, као

и на Демокрита и његове атоме. Према његовој доктрини чула су.

непогрешива и извор свих знања. Наука је наука искуства и састоји се у примени једне рационалне методе са чулном поставком. Индукција, анализа, поређење, посматрање, опит, то су главни услови материје; покрет је први и најглавнији, не само као механички и математички покрет, већ још више као нагон, витални дух, експанзивна снага, мучење (даасе послужимо изразом Јакова Бема) материје. Примитивни облици материје су живе природне снаге, индивидуализирају се, неразлучиве од ње, и оне су те које производе специфичне разлике.

: Код Бекона, његовог првог творца, материјализам прикрива још, на наиван начин, клице свог универзалног развоја. Материја се целом човеку смеје у сјају своје поетичне материјалности. Али и сама афористична доктрина врви још од теолошких недоследности. 5

У току своје еволуције материјализам постаје искључив. Хопе

' систематише Беконов материјализам. Материјалност вене и постаје апстрактна материјалност геометра. Физички покрет жртвује се механичком или математичком покрету, геометрија је проглашена главном науком. Материјализам постаје човекомрзац. Да би на свом тлу могао да побија мизантропски и бестелесни дух, материјализам је приморан да сам мучи своје тело и постаје аскета. Претставља се као биће разума, али исто тако добро развија неумољиву логику разума.

| | Н |

пи