Naša književnost

|. Ме:

ње

7 Ра >

Замена

му

578. | " Књижевност _

= Дуго сте чекали, друже — вели он. — Нисам знао да ћете к нама, комесар је на путу, а другови из пропагандног отсека тек су отскора дошли и нису умели да се снађу. Наредио сам да се сва предавања одложе ове недеље; изостали смо и морамо да радимо у три смене, без престанка... Уосталом, ионако не бисте могли данас да се вратите. Пруга је већ два дана прекинута на неколико места и тек сутра изјутра кренуће возови .... Бригада којој сад идемо, завршила је радове јутрос, пре осталих, и сад ће

бити времена за предавања и све остало. 5

Морао сам да се сложим, није било друге. Прошли смо преко опусгтеле чаршије у којој нема сенке. И степенице, које воде кгорњој махали, пусте су, мушебаци поиспадали са прозора, кровови накривљени, а тарабе је освојила коприва. У горњој, циганској махали, салетео нас је чопор голишаве деце која се играју и циче. Најзад смо избили на врх брега и застали да се одморимо.

Одавде, одозго, лепо се види светла, сребрнаста река која

протиче уском долином и опет улази у кланац. Лево, ближе

нама, на: једном брегу који се издигао изнад саме реке, стоји стари град обрастао жбуњем. Сенка брега поклопила је једним делом варошицу и угасила црвене кровове и свеже зеленило башта. На другој страни долине, где пролази пруга, још сија сунце. Из ове даљине не виде се омладинци, али се назире да се тамо нешто креће и види се насип тек ископане земље како се пружио долином, па и он вијуга уз реку. |

—- Четрдесет хиљада омладинаца ради само овог месеца, а после ће доћи други, и све то стално куља као река. И прошле године градила се пруга, следеће године ће цеста, хидроцентрала или неки град. Ја сам четири године провео у рату, три'су прошле отада. Рачунам да ћу три следеће провести на сличним радовима и тада ћу већ бити близу тридесете. Много је послова пало у део омладини, али не може се другачије; свак плаћа чим може. И, нама то није ни тешко...

Сели смо на четвртаст велики камен на ивици узаног пута.

- Овде има ветра, свежије је и полако, како дан одмиче, пролази и

поподневна врућина. По глави Плавога пало је сунце и коса му. је сва златаста. Пребацио је ногу преко ноге, цупка њоме несвесно, и мрви међу прстима лишће с грма пред собом.

— Ви мислите можда да смо ми површне и одвише самоуверени, да код нас нема дубоких осећања и истинског одушевљења, да је све што нас покреће навика, уствари, сопствена вика и бука и механичка сила дисциплине. Ви сте пре рата маштали, одушевљавали се, дискутовали, тражили и борили се. Можда баш зато што сте ви тражили и утрли пут, ми можемо сигурније да идемо њиме, али, и ми — откривамо. Да ли се ми одушевљавамо" — Па наравно, само, наши су успеси извеснији, сигурнији и наша су одушевљења радосна и бучна, али и смиренија већ и због тога што је код нас мање сумњи. Ми немамо ни много вре-