Naša književnost

аи уиљиња Зе

558 - 2 Књижевност ~ 5,

Поезија из доба Народноослободилачке борбе, поред многих недостатака, почетничког карактера и застрањивања у правцу декларативности и публицистичке патетичности, од значаја је за брзи прелазак од предратне на послератну македонску поезију. Она је била и директни настављач Рацинове реалистичке традиј ције у опевању борбености и револуционарности из живота македонског народа. Обогаћена и заклоњена новим најкрупнијим револуционарним догађајима, ова традиција сама по себи се наметнула «у годинама слободног живота као највиши захтев да се преко поезије осветли најзначајнији период историје македонског народа, период његове победоносне ослободилачке борбе у

заједници са југословенским народима, под воћством Партије

и Тита.

После ослобођења Македоније, када су створени услови за свестрани развитак македонске националне културе, савремена македонска поезија знатно је проширила и компликовала своје путеве. Започети процес дубоке демократизације живота у целој Југославији и започета, касније, социјалистичка изградња, дали су нов моћни импулс и у области књижевног стваралаштва. Појавиле су се творевине у прози, ударен је темељ дечјој поезији и књижевној критици. Започео је и рад на драми, најпре у једночинкама и агитационим драмама. Свакако да је поезија, услед свог дужег развитка, још од почетка слободног живота до данас, задржала доминантан положајси ушла у период убрзане активизације. Преко 15 збирки песама које су издате од ослобођења досад најбоље илуструју ову активност.

Заједно са својим слободним народом, песници Македоније, одмах после ослобођења, ушли су у нову, темељито измењену стварност. Она је очекивала да буде одражена у песничким творевинама. Али њена садржина — нова и богата за све југословенске народе, а највише за македонски народ који први пут живи слободним националним животом, није се могла обухватити песничким изразом и музиком народне поезије. Све јачу је пажњу песника привлачила неминовност да се прекораче садржајни и формални оквири народног песничког стваралаштва и тражи нов, лични песнички израз и садржина прожета духом новог доба. Осећајући ову нужност, надахнута тежњом да се поезија претвори у живо песничко дело, македонска послератна поезија прешла је и прерасла у другу развојну етапу, у којој се налази и данас. :

Македонска послератна песничка генерација прокрчила је пут сама. Рацин и Неделковски пали су у народној борбе за сло-

- боду. Венко Марковски, једини живи претставник предратне ма-

ПИ И И Њ о аРи А 5 МР МЕ ЕЈ У = У