Naša književnost

==

речице овиме

Осврти ан 5 и | ја 5 631

бујао, да је имала више практичног искуства м више везе са ближњима, и познавала већи број различитих људски“. бића! : горњем цитату она прецизно упире прстом не само на своје сопствене слабости као романсијера, него и на слабости читавог женског пола у то доба.“

У дубље мотиве овакве изолованости енглеске жене у то доба, у социјалне мотиве њене затворености 'у кућу, у породицу, Вирђинија Вулф, нажалост, не улази. У таквој једној анализи показало би се, нема сумње, да је интелектуална ограниченост жене последица њене друштвене функције у капитализму, да она из те подређености може изићи -само -под условом да се разбију друштвено-економски чиниоци (и на њима подигнута морална надградња) који су је у такав положај ставили. Затворена у круг песимистичких морално-књижевних разматрања, Вирђинија Вулф није успела да се довине до таквих историских схватања. Ограниченост свога -идејног погледа, који је на тренутке имао невероватних луцидности, она је платила највишом ценом: својим животом. 2 :

=

ПАПИНИ О САВРЕМЕНОЈ ИТАЛИЈАНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Ђовани Папини, који већ годинама живи повучено -у својој вили на периферији. Фиренце, примио је недавно једног француског новинара и у разговору с њим, поново, подвукао 20] католичко-песимистички став у погледу будућности Европе. После свог последњег дела, велике биографије Микеланђела, Папини се, одвојен од живота, у својој самоћи, опет вратио једној својој младалачкој теми: ново' дело ва коме ради зваће се Последњи суд. У њему Папини тежи „да осветли извесне страховите истине духовног и анималног живота“, да каже своју католичку мисао, у свима облицима, о смислу људске егзистенције. Сам Папини сматра да ће ово његово ново дело, плол тридесетогодишњег размишљања, бити „католичкије и од самог јеванђеља“.

Упитан шта мисли о савременом културном животу у Италији и новој италијанској књижевности, Папини је и ту испољио свој конзервативни и песимистички став: „Наши романсијери пишу романе на енглески и амерички начин: ти романи, нарочито кад се баве сексуалним животом, имају много успеха. Такође се штампају мемоари политичких вођа и генерала, који, бранећи себе, откривају скандале последњег рата. Што се тиче наших песника,

"сматрају их херметичним, јер их нико више не разуме. Данашња омладина

занима се само спортом, биоскопом, машином, и не ствара више оно поднебље потребно за процват поезије. То је крај уметности, који је прорекао Хегел. Из дана у дан живот постаје све ружнији. Има још увек у Италији врло лепих ствари, али пре педесет година сва је земља била лепа! Ми смо последњи

„песници. У будућности људи ће бити извргнути страшним искушењима ..:"

Времена се мењају, али извесни мислиоци, одвојени од живота људи, певају увек једну те исту песму. Треба бити много наиван па их моћи слушати!

ВЕРКОР ОПТУЖУЈЕ

' У последње време француски суд је, готово једновремено, донео две пресуде: једном је ослободио хитлеровца Отенбахера, који је давао наређења и сам вршио, као војник окупаторске војске, злочиначка деља; другом је осу-

= -