Naša književnost

Прешерн и данашњи дан = “ : 51

мислима, тамо захватамо снаге, надахнућа и храбрости за даљи пут, за одбрану својих права и своје слободе. По тим осећањима и мислима упознајемо се међусобно боље него по лицу и стасу, јер је тај Прешернов свет део наше пробуђене словеначке душе, једно од

оних састојака наше унутрашњости које не смемо дозволити никоме -

_ да нам узме и морамо их бранити до последњег. У том, рецимо идеалном, а не умно апстрактном свету, који нам се отворио с Прешерновом књигом, песник је размакао словеначки хоризонт тако на широко, да се он стопио са светским. С празним срцем тај чудесни свет он нам не би био могао створити. | То Прешерново срце, најгенијалније словеначко срце, било је здраво, крепко срце без икакве декадентске болећивости, срце рођено за љубав, срећу и радост, а зарана дубоко, неисцељиво рањено. Срећно није било више, истина, али празно није могло бити никада, јер је на том срцу лежало све више од личног јада. Њему је била поверена брига за напредак словенства, за нашу слободу, за широко схватање националности, које је водило до братства свих народа

света и радосног рада за општу ствар. МИ тако и зато је тај певач

љубави и бола такође певач животне радости.

Дугачак је био ход од младеначки шеретске, обесно распојасане прве штампане песме преко потиштености у Сонетима несреће и трезвеног, мушког одрицања у Крсту до радосне, заносне Здравице, под чију“ је топлу светлост песник сазвао Словенце и све народе света. Пут је водио по узбрдици и мраку, поред пустиња, где вреба лудило и смрт, крај понора који плаше и уједно маме. Из горких искушења, из узбурканих страсти, из презрене љубави, из осамљености, из парчади своје разбите среће, из очајног хаоса свог живота Прешерн је са снагом поетског осећања, са својим генијалним срцем савладао лични бол и попео се до мирне равнотеже, до објективне ведре мудрости, која је раширила над њим и над нама уређени космос поезије, са даљим видицима у _ будућност. Такође у будућност словеначке песме, која је морала ућутати „Кег угедпа деја т15о је Би е“. Ада наше младо поколење гледало је и довршило вредна дела, 1ра морају да пробуде нову, здраву, велику поезију.

Драга ми је мисао и радо јој се враћам; мисао да се Прешери.

по својој животворној уметности придружује оним митским певачима давних времена, који су умели да пребиру по струнама тако да се од њиховог звука камење само слагало у храмове и торњеве

и око њих су се зидали градови. Крај Прешернове песме, која је“

у току рата сакупљала и потстицала бригаде за свети отаџбински рат, по Словенији се дижу порушени градови и села, уређује се и обнавља наша млада држава на правим основама, окреће се наш народ с радосним трудом у зоре нових дана.

(Са словеначког Р. Њ.)

| Отон ЖУПАНЧИЧ