Naša književnost

Отступање 5 | 61

____ Да предахнемо мало, слаб сам, — предложи Милун и стаде окренувши се пратиоцу. Четник се заустави, згурен од хладноће, дувајући у десну шаку. - |

— Имаш ли шибице, или кресиво, да припалимо» — упита Милун одмјеривши га од главе до пете. -

— Немам, — рече четник примјетивши то, па туробно нареди: — Крећи! ... Забрањено је разговарати... -

Милун пође преко бијеле равнице на чијем се крају назирало дрвеће под снијегом, око ријеке. Четник извади шибице погледавши лијеву руку коју није вадио из џепа. ;

— Ево, запали, — понуди он и стаде. _

Милун поче савијати цигарету прстима скочањеним од хладноће, мјерећи још увијек високу, мало погурену прилику свог пратиоца. Четниково лице било је мршаво, Са утонулим очима и великим носом над брцима сличним малој четки.

— Видим да си миран човјек, — објасни пратилац разлог што

му даје шибице. — Савиј и мени једну... + – · Четник је имао добродушан глас и изглед. Милун се одлучи на бјекство. „С њим ће бити лако... Нећу га без потребе убити“, — закључи он облизујући лапир на цигари, па муњевито удари пе сницом по лицу пратиоца и скочи на њега. Падоше у снијег. Почеше "се борити ћутке око пушке, тешко дахћући...

Батаљон је држао страну изнад Растовца. Неколико пута, кроз тмину сумрака, покушали су Италијани, заједно са четницима, да заузму партизанске положаје, али их је бич врућег олова сваки пут приморавао да пузе назад, по снијегу и блатној земљи, као црни ракови на суву. Двапут су, око подне, долазила три бомбардера; · бацили су по неколико бомби и митраљирали положаје око срушене цркве, без нарочитог успјеха. Онијег се по дану топио и модрикасто "блистао на сунцу, а ноћу се хватала танка. поледица. Командир прве чете, сувоњав, сур човјек, болесног лица и пргаве нарави, не- | устрашив и лудо храбар, погибе од бомбе на рушевини растовачке

цркве. Замијенио га је Милун Ј ањић, млад човјек, мрког лица зараслог. у гргураву чекињу, један од најхрабријих и најћутљивијих бораца п комуниста у батаљону. Знао је бити присан, шалио се понекад, али је његовој појави и лицу најбоље одговарала строгост, које је он имао довојено, претварајући је у одлучним тренуцима у немилосрдност, макар да је био у питању његов рођени отац.

Исте ноћи кад је Милун одведен, послије ужасне артиљериске ватре, Растовачки батаљон, умањен једном четом која је пошла у помоћ четама на ЈЉутом Кршу, одби три непријатељска напада и би приморан на повлачење усљед. недостатка муници је. Полуголи борци, гладни, изнемогли од наспавања и непрестаних борби, пребацише се по десетинама на облу главицу изнад Кобиљег Дола, ри-