Naša književnost

122 Е : Књижевност

су се поједини писци појављивали и у глуми, на отвореној сцени, у

глумачким улогама, пред публиком. У Народном позоришту са студентеким глумачким колективом гостовао је Бранислав Нушић у на-

словној улози у Шилеровом „Дон Карлосу“, у Дражићу у „Љубавном писму Косте Трифковића, иу Хуануу „Доктору Робину“. Јанхо

"Веселиновић гостовао је 1898 године у Народном нозоришту у улози

Живана у Глишићевој „Полвали“ иу улози учитеља Стевана у „Девојачкој клетви“, | 1 Било је случа јева да су се писци Уудруживали с глумцима да напишу позоришни комад. Тако је Јанко Веселиновић у заједници са популарним комичарем Илијом Станојевићем написао комад „Готеру“ (1895). Илија Станојевић је и сам написао комедију из беотрадског живота која се дуго одржала на репертоару, комедију „Дорћолска посла“. Г лумац Веља Миљковић написао је неколико позоришних комада, а и драматизовао је Сремчеву „Ивкову славу.“ Глумац и редитељ Ђура Рајковић драматизовао је „Живот за динар“, приповетку Тасе Миленковића, писца-криминалисте. Драматизација је извршена врло примитивно, и један критичар је конетатовао да такви комади служе као „школа за злочинте“. Глумац и редитељ Милош Цветић важио је једно време као један од на јобдаренијих српских драмских писаца, који као „одличан познавалац позорнице и њених ефеката“ обрађује мотиве из српске националне историје. Написао је драме „Немању“, „Лазара“, „Душана“ „Тодора од Сталаћа“, „Милоша Великог“ п „Карађорђа“, уносећи У драмску обраду романтичарски патриотски патос („за крст часни и слободу златну“), срачунат на јаке узбудљиве театарске ефекте, уносећи и произвољно удаљавање од историске истине. На незаслужено уздизање Цветићевог рада у драмској литератури утицали су:

+ океја ове чланство у ложи слободних. зидара и његове везе с двором

под чијим сугестијама је имао да истиче историске заслуге родона“елника династије Обреновића и припреми идеју 'о српској царевини. Цветићеве комаде штампала је и Српска књижевна задруга. И Симо Матавуљ, на основу чијег реферата је Коларчева задужбина наградила Цветићев комад „Карађорђе“, писан за време владе династи је Карађорђевића (1905), прехвалио је Цветића као драмског писца. Цветићев. комад „Немања“ изазвао је 1887 године велику сензацију. Најпре је изведена једна врста мистификације у подношењу комада Народном позоришту (чуван је строго инкогнито писац). Убачене су и верзије да је комад писао сам краљ Милан. Једна јака пропаганда која је дошла из круга интелектуалаца блиских двору уздигла је хвалоспевима значај и вредност овог комада. Овој сензационалној фами успротивио се само К. Араницки у „Отаџбини“ 1887. Он каже: „Немања био је у нашој средини, рекли би, пропраћен још већом галамом, него што се у таквим приликама диже. Томе је узрок неки особит утицај в анредних околности. Подневши дело на расписани стеча ] позоришне управе, писац је налазио да има узрока да обиђе једну формалност прописану за подно-