Naša književnost

Исповест | 159

Ја сам разумео да ствар.није проста, и да се не може пресећи као на пању. Е —_А то што нећете са малим Живком и његовим друговима, то вам није добро. Ја то не одобравам, и мислим да се нико неће сложити с вама. Слуга, слуга, шта има ту! Човек је исто тако као што је и Алекса Јојкић. Зар данас, данас, кад је од времена како смо кроз наш устанак извршили и друштвену револуцију, прошло веб · толико година, ви се осећате понижени да живите заједно са својим бившим слугама» То ја, брате, сам нећу никад одобрити, Никад, јер и сам сам целог века, све до наше борбе, био туђ слуга. Зар да дозволим да ме данас због тога неко презире! Зар би се ти сам, као паметан човек, могао с тим помирити! Па знаш ли ти како је то бити слуга» Да ли сте се ви замислилиг Ја сам једно време ћутао, јер се Дина огорчио, а онда сам опет покушао да му објасним: – - | — Бити слуга, тешка је ствар. О томе нема дивана! Нико то не може порећи! И ко има мало човечнога у себи, тај то мора признати, па ма Геца Дунђерски био! Ту сам са тобом, али ти мораш сада друкчије, с друге стране погледати. Слуге су постали људи! Лако је њима сада на души! Овако би им могао завидети! А ми од газдаша постајемо беземљаши! Немамо ми ништа против тога што. слуге више неће бити слуге. Нека их, тако је поштено и човечански. Али, нама треба много више времена да се научимо на то да их сматрамо равнима себи, него што је њима то потребно. И ко мисли да нама није сада рањаво срце и душа болесна, тај се вара. Ми морамо прво одболовати, оздравити, па онда нас карај ако још увек · старо зло држи у корену. Ето, просто, узми да је ступање у задругу _са Босанцима један лек. Није ни он замедљан, не бој се! Али није тако горак као онај Живков!

— Хе, бог вас'видио! — каже Дина и уздише. — Је л видиш · ти, Максо, шта се од вас начинилог — Тако је то одвека! — кажем ја по старински.

—_ Јесте, одвека је, али не ваља! Морате- се тога тарасити. И што се пре отарасите, то ће боље бити за вас. Уосталом, шта ћу ту да мудрујем. Рећи ћу Среском комитету Партије, казаћу и своје, па нек онда ваде очи с вама!

о

После неколико дана зове ме Дина и каже да сазовем неколико својих пријатеља. Хтео би с нама да разговара друг Жара, секретар Среског комитета Партије. Да ли пристајемо, то је једно, и да ли ће бити добро да се нађемо, рецимо код мене код куће. Што се тиче места састанка, ја немам ништа против да буде код мене, Поштен човек увек може у моју кућу. За њега ће увек бити и места. Другу Жари свака част. Познајем га од малих ногу, и само добро о њему

4%