Naša književnost

БИ ома

Ке м : = " ос т

С 5 гтарт ВЕОТРАЋ, 1951 БЕБА ЕТ, ТОДИНА УК

ВИСАРИОН ГРИГОРЈЕВИЧ БЈЕЛИНСКИ ·_ Његово доба и дело“)

У свом делу „Дечја болест левичарства у комунизму“ Лењин је записао ове речи: „У току неких педесет година, отприлике од четр„десетих до деведесетих година прошлог века, напредна мисао 'у Русији, под притиском невиђеног, варварског и реакционарног царизма, жељно је тражила правилну револуционарну теорију, пратећи невероватно ревносно и брижљиво сваку „последњу реч“ Европе и Америке у тој области. Марксизам, као једино правилну револуционарну. "теорију, Русија је заиста тешко извојштила педесетогодишњом историјом нечувених мука и жртава, невиђеног револуционарног хероизма, невероватне енергије и упорности тражења, учења, испробавања у пракси, разочарања, проверавања, поређења са искуствима Европе, 1)

Међу оне који су својим пламеним и упорним тражењем правилне револуционарне теорије те својом безграничном оданошћу истини утирали марксизму пут у Русију, укратко, међу претходнике о Плеханова и Лењина, потребно је у првом реду убројити Висариона Григорјевича Бјелинског.

Бјелински стоји на челу петорице највећих претставника. предмарксистичке напредне друштвене мисли у Русији ХГХ века, петорице коју поред њега чине Ка Червишевски, Доброљубов и Писарев,

На руску друштвену мисао у. првој половини ХЛХ века свакако су утицали велики историски догађаји које је покренула француска револуција 1789, и који су за Русе достигли свој врхунац у отаџбинском рату против Наполеона 1812 године. Идеје француске револупије инспирисале су већ Радишчева, руског револуционарног мислиоца ХУШ века. Отаџбински рат несумњиво је значио снажан пораст националне свести руског народа, али било би погрешно кад би пре свега у њему тражили потстицај за оно богато духовно стваралаштво какво претставља руска напредна друштвена мисао у првој половини ХИХ века. Значај наполеоновских ратова за Русију и њену напредну мисао налази се још и негде другде.

#) Ова расправа написана је као предговор словеначком“ издању изабра: них дела Бјелинског. ; у =) Издање Културе, Београд, 1949, стр. 10.