Naša književnost

ДВЕ ПЕСМЕ

ЈЕСЕЊИ ПЉУСАК

Јесењи пљусак нагло бану, кровове кућа зали. |

Не знам шта јесен тако гану и не знам за ким жалиг

Могжда за мртвим „сунцем жуди: ·.. Рукама дугих, мокрих грана, крана свог лишћа јесен нуди тужна и уплакана.

ЗВИЈЕЗДО МОЈА · 1941

· Звијездо моја што потону давно за ноћ моју

Ријеко туге што поплави мутна срећу моју:

Ко цвијет блиједи увело ми лице, младо лице.

На решетке моје слијећу птице, авај, птице!

К зиду влажном приклања се глава, "мемла гушти.