Naša književnost

292 | г. " Књижевност

ности и њене животне судбине. Животна судбина ове или оне личности, гледана са чисто фабулативне стране, разоткрива се увек као ванредно испреплетена, састављена из видљивих и невидљивих токова, резултанта комплекса проблема и догађаја, у истој мери, у којој је и изванредно компликован и многостран

живот било кога друштва и његовог класног, економског, политичког, културног“

и моралног садржаја. Зато писац који, на пример, поједностављује живот — 2 таквих је нажалост врло много — не може убедити ни освојити читаоца својом литературом, јер његова литература остаје у границама немоћи и муцања = због тога потпуно удаљена од стварног света. Поједностављивање и вулгаризација живота и његових проблема у литератури, и уметности уошште, последице су или малог талента или пак заслепљене наклоности за ову или ону. врсту утилитаризма. Напослетку, интересантна је и чињеница да уколико мање неки писац има стваралачких способности, утолико више има у његовим делима утилитаристичког поједностављивања, са којим се покрива илејна и естетска беда непознавање живота и немоћ третмана.

Космачева новела кипи од материје Ка је распоређена и обрађена У

складу с основном замисли „Пролећног дана“. И то зато, јер Космачево писање извире свом својом природном снагом из песничког доживљаја који увек иде упоредо са животом и реалношћу, што је свакако много више него ли хладно, рационално одређивање тематике. Јер, ко зна опажати, а и разумети живот са становишта људског напретка — а нема доброг писца који не би поседовао такву способност — томе се рађа и тема и оквири и начин њене уметничке обраде, и њему није потребно да тражи теме по приручницима.

Повест о Кадетки и њеној животној судбини у. многочем би изгубила у својој вредности кад не би била испричана у првом лицу писца, који у самој новели игра активну улогу, 1ито је омогућило да новелу протка својим импресијама, доживљајима и успоменама, а које ипак не прелазе оквире повести, те "панораме из првог и другог светског рата који су тако оштро 'одјекнули у малом толминском селу. Сасвим друго је питање да ли је такав поступак БК нај-

срећнији начин књижевно-формалне обраде. А управо „Пролећни дан“ је доказ.

да је литерарни поступак потпуно у складу са темом и њеном животном и поетском вредношћу. То, разуме се, показује да је писац дорастао материји, и да је нашао праву па и једино могућу форму и композицију, које потпуно одговарају како садржају, тако и књижевно-естетским захтевима фабуле. Јер свака · фабула и њена уметничка идеја постављају своје законе књижевне обраде и стваралаштва, који вреде само за њу. | Из савремених и протеклих импресија које су се рађале у песниковој свести, при повратку у родно село и крај догађаја који су били повод њиховог ПРЕ Цирил Космач је написао, боље рећи компоновао новелу „Пролећни дан“. Сам, док описује свој начин рада, каже: МИ „Пред очима су ми почеле треперити слике из давних дана детињства. Биле су јасне, али су невероватном хитрином скакале једна у другу и стреловито се мешале као карте у спретним рукама картароша. — Познајем то треперење! Појави се увек кад седнем да пишем. Повест имам у глави, како-кажемо, а та повест је само хрла слика. Почнем их премештати и уређивати с правим светачким стрпљењем те се уз,то чак соколим Бусфовом изреком: „Пе геше сеп језЕ ди иле

Јопепе ранепсе!