Naša književnost

40 Лази Лазаревићу — — - __ 467

х

се чини да нису. Питао сам се много пута зашто је, например, Скерлићу било потребно да стави под сумњу завршетак притто=– ветке Лазе Лазаревића „Први пут с оцем на јутрење“. Та припо= ветка се, као што је познато, завршава једним кратким епилогом, од шигло једне реченице: Џера. Зеленбаћ, неваљало сличење силе зла, у робијашком оделу, туца камен у Тотчидеру. Скер= лић је из тога извео закључак да је Лаза Лазаревић овим желео да педагошки утиче на читаоца, да је њему потребно и нужно "било да оваквим једним закључком, у коме бе се јасно видети да је зло кажњено и да мора бити кажњено, педатошки делује _ у правцу афирмације добра. Није искључено да је то Леза Лаза"ревић имао у својој намери, али ни по чему се не би смело твр"дити да констатација да је зло кажњено, кад је реално условљено да буде кажњено, није резлистичка. Оштимизем и вера у добро = и снату доброг и у надмоћност добра над злим, ако нису вештачки монтирани, ако нису неоправдани, ако нису дапи на подлози која не образложава и не условљава оптимистички за= кључак, већ су резлно логични и уметнички надахнуто оживљени, не могу бити ни антиреалистички ни регресивни. - а _ Код Лазе Лазаревића има — критика је и то констатовала | —

— великих и наглих преображаја у човеку. И то је истина. Имате

код њега ликова који су до половине или до шред крај једне но-- __ -—

веле виђени, замишљени и казани кео више или мање нега-

тивни људи, а наједанпут, у другом делу, ти ликови доживљују

извесно морално треображење. Али, ако загледзте у разлоге, пеихолоштее и реалне, таквих преображења, и ако анализирате

ликове и услове под којима они доживљују своја преображења, _

морате доћи до закључка да се свако такво преобрасжење код

Лазе Лазаревића извршује као последица једног судбоносног жи- .

вотног удара. Сваки од тих ликова претрпи нешто тако дубоко, |

тратично, судбоносно тешко, и често катастрофално, да га удар

доводи до моралног преображеја. У том погледу најкарактери=

стичнија. је приповетка „Он зна све“, у којој лик Вучка дожив-

љује једно такво преображење.: Лаза Лазаревић та је у првоме

делу приповетке давао претежно негативним: један дечак са без-

број рђавих манифестација, које као да су израз неке унутрашње

прекомерно акумулиране индивидуалне снате. У једној ранијој.

епохи, такав млад лик би могао, рецимо, одметнути се у хајдуке.

Дакле, нешто хајдучко у том младићу живи. И, по тој линији, |

он би можда отиштао бестрага, изгубио сваку даљу моћ позитивне,

оријентације у животу, да није дошло до трагичног удара, до

смртаносне повреде брата, кога он лично обоскаљва. 'Гај ударац,

трагедија у породици, катастрофа, економска пропаст =— што је

све пред очима младог човека одједанпут букнуло као перспек-

тива његова младог живота = тако делује на њега, да се он

од тог тренутка стопроцентно метаморфозира. И то преображење

"је за мене психолошки оправдано, јер је савршено разумљиво,