Naša književnost

195. - - “ : _ Књижевност

ја ви сте опет ту;'1 реду 4 станце, сем „одвикле чежње о којој је било речи, замера ваљда глагол „вуче“ (није прецизирао). Међутим, тај глагол је високо-песнички кад га употреби Живојиновић (4 ред ! станце). Затим, што је ред Џпа тапсће Пеђе 5ећаш еп згејбсеп аи, преведен: И драге сеними луј е поглед = ма да ове две речи не уносе никакав нов момент, само развијају садржину атрибута „драге“, и развијају је потпуно у духу Гетеове дикције. Замера, даље, местимичну _„неправилност“ римовања; и, нарочито, што је преводилац понекада отступио од броја слогова оригинала у ројединим стиховима, т. ј. ставио десетерац место једанаестерца и месе џег5а, И тиме нарушио схему рима у станци. Погрешно, као обично, он то назива „ритмичком неујелначеношћу“, док се ту ради једино 0 броју слогова. Размер, дакле и ритам ориги· нала — јампски — одржан је у Савићевом препеву у потпуности, док је Живојиновић песму превео у крњем александринцу, т.ј. клецавом једанаестерцу, односно десетерцу. Међутим, Живојиновић није одржао ни тај размер кроз целу "песму; у 4 станци он изненада прелази на наш уобичајени александринац, т.ј. трохејски дванаестерац са цезуром после шестог слога, и одржава га-кроз четири реда, да би у 5 и 6 реду спет прешао на једанаестерац, ау 7 и 8 вратио се дванаестерцу- То је збиља чудна „ритмичка уједначеност“ и „верност стиху оригинала ; : а како би се у дванаестерцу могла да одржи схема 11- -10-11-10, итд., збиља је загонетно. А шта да кажемо о верности оригиналу, језичкој правилности _ и песничкој лепоти Живојиновићева препева». осћтуапкепде Сезјабеп — Лелу= · јава обличја, он преводи са „обличја од сене“, што ничим није оправдано, а сем тога је лош израз. У другом реду прве станце, активна реченица Гетеова: Рале Фтић зјећ етп5! дет (гшђеп Виск сегегоћ, преведена је пасивно, и у њој је употребљен невероватно лош израз „снесена“, конструнсан са дативом. У истом реду није преведен атрибут „мутан“, толико значајан за историју постанка Фауста о којој Посвета говори у лирској визији. О трећем реду говорила сам у вези са Савићевим препевом; Живојиновић песникову стрепњу сасвим погрешно схвата као слобедно одлучивање. У истом реду, заменица еџећ = вас, преведена је изразом „чар ваше пене“! Има ли томе трага у оригиПо Шо је збиља врхунац удаљавања, и то веома неукусног. Да је бар рекао „вашу чар“, то: би се још могло поднети; али „чар ваше пене“! А „пену“ · је унео да би нашао риму за „сену“ — реч које такође нема у оритиналу. У 4 реду, Маћп никако није безумље; реч занос, ако и није пун превод, ипак је најближа унутрашњем значењу, тенденцији те немачке речи у овом контексту. У 5 реду, читамо: Ви навирете. — Па хајд:! око мене... Мислим да туђицу хајд ниједан наш песник није употребио у лирици високог стила. — Где је, у 6 реду, и у читавој песми Живојиновић нашао нешто налик на „сне чарајте сном“ > Какве снер Каквим сном» Гете каже: пип ош, 50 тбо! ћг Хуаеп — па добро, владајте.. Песникове груди нису „гануте“ нити их нешто „покреће“, већ су потресене, егасћи еге. Јисепаећ није „младићки“ већ „младалачки“ — сасвим друга реч по боји и садржини. Хамђегћацећ је много боље преведено са „чаролиски“ него са „чаробан“. — Ово је све само једна, прва станца.

У реду 2 станце ггоће Тасе, срећни дани, нису „доба бујно“; у 2 реду, теапеће није „понеки“, већ „многи“. У 4 реду није“ срећно додат „трен“; али _ то је ситница, јер већ у петом реду читамо „туга „нујна“. Ко је још говорио о · „сетној“ или „тужној тузи 2 јер. то значи „нујан“. Али поред тога, Фе КЈаре — јадање, „плач“ =— уопште није туга. Жив отног тока лавиринтски сплет није „беспућа људског сплет“. О „шапату“ нема помена у оригиналу... Али то је безначајно према ономе што долази у 7 и 8 реду. Они гласе код Живојиновића: Помиње драге што сварани клетом Срећом, пре мене променише светом. „Сварати“ не употребљава нико; намази се као последњи од синонима уз „преварити“ у Вуковом Рјечнику али је карактер те речи тако некњижеван да јој није место не само у Посвети него ни у често драстично-народској дикцији Мефистофела. Сем тога, (Ааизећеп није преварити већ обманути. А уз то израз „променише светом“ место _„„ишчезоше“, као да у немачком стоји је ћађеп даз ЛеШеће сезеспе!! То је верски обрт, а препев који га уноси мења, поред изражајног, и идеолошки карактер Гетеове песме, као да је он неки побожан“ хришћански песник!